Zemlje Zapadnog Balkana imale su obavezu da do 2018. godine usklade rad svojih termoelektrana na ugalj sa EU Direktivom o velikim ložištima, međutim, ne samo da se emisije sumpor dioksida nisu smanjile, nego su se čak i povećale, pokazuje novi, objavljen izveštaj mreže CEE Bankwatch.
Ukupne emisije sumpor dioksida (SO2) iz termoelektrana na ugalj u Srbiji, na Kosovu, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji su u 2019. godini bile čak šest puta više nego što je dozvoljeno u Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP1) koje su ove zemlje dostavile Sekretarijatu Energetske zajednice.
U Srbiji, emisije SO2 su bile 5,6 puta više od ukupnih godišnjih emisija dozvoljenih u NERPU, navodi se u ovom izveštaju.
TE Kostolac B je puštena u rad 2017. godine, kada je JP EPS uložilo 130 miliona dolara u opremu za odsumporavanje dimnog gasa, međutim, ona je u nivou pojedinačnih termoelektrana i dalje najveći zagađivač u Srbiji.
Kineska firma CMEC (eng. China Machinery and Engineering Corporation), koja je izgradila postrojenje, trenutno gradi i novi blok Kostolac B3.
Prema pisanju CEE Bankwatch, koje je preneo „danas.rs“, emisije SO2 iz Kostolca B su delimično smanjene u odnosu na 2018. godinu ali su i dalje bile 1,4 puta više od maksimalnih emisija na nacionalnom nivou prema NERP-u za 2019. godinu, sa čak 79.113 tona SO2.
Na drugom mestu je TE Nikola Tesla B1 i B2, odakle je emitovano 78.837 tona SO2.
Sve zemlje Zapadnog Balkana su članice Energetske zajednice, i stoga su imale obavezu da do 2018. godine smanje zagađenje iz termoelektrana u skladu sa Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje.
Međutim, nijedna od zemalja koje su sačinile Nacionalni plan za smanjenje emisija nije uskladila emisije SO2 sa maksimalnim emisijama na nivou države za 2018. i 2019. godinu.
– Sve u svemu, vlade se ne mogu osloniti na ugalj. Videćemo još da li će postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu B ikad proraditi, ali u svakom slučaju, treba početi sa zatvaranjem termoelektrana na ugalj i ubrzati investicije u održive oblike obnovljive energije i energetsku efikasnost. Ugalj sve više predstavlja ekonomski teret, a ne prednost – zaključuje Ioana Ciuta, koordinatorka za energetiku iz mreže CEE.
