ZAJEDNIČKIM RADOM DO REZULTATA

Iako je na mestu vršioca dužnosti generalnog direktora tek nešto više od pola godine, naš sagovornik može se pohvaliti odličnim rezultatima i smatra da za ovo preduzeće postoji još mnogo prostora za napredovanje

Javno preduzeće „Srbijašume” gazduje državnim šumama i šumskim zemljištem na površini od 889.691 hektara. Na čelu ovog uređenog sistema nalazi se v.d. direktora Igor Braunović, jedan od retkih rukovodilaca koji se može pohvaliti rezultatom koji su postigli za nešto više od pola godine.

Za samo šest meseci Javno preduzeće „Srbijašume” je, kako je precizirao Braunović, od planiranih 370 miliona ostvarilo dobit od 530 miliona dinara i on je tom prilikom izrazio zahvalnost svim zaposlenima, jer su dali maksimum, i uprkos lošim vremenskim uslovima, obilnim kišama, poplavljenom mehanizacijom i uništenom infrastrukturom, uspeli da ostvare zavidan rezultat.

Digitalizacija na terenu

„Da biste vi danas vodili jedno gazdinstvo neophodno je da pored stručne osposobljenosti budete i menadžer, a ne samo šumar, jer morate da imate širinu i da sagledavate stvari iz mnogo više uglova, a ne samo sa stručne strane“, kroz razgovor nam je rekao Braunović.

V.d. direktora je dodao da je u cilju modernizacije evidencije proizvodnje, JP „Srbijašume” nedavno nabavilo 277 terenskih računara i 186 mobilnih štampača, čijom upotrebom se značajno smanjuje mogućnost greške u evidenciji prilikom manipulacije drvnim sortimentima, a sam proces realizacije drvnih sortimenata se značajno ubrzava. Kako bi se u potpunosti zaokružio navedeni proces, JP Srbijašume planira nabavku još 92 mobilna računara i 88 mobilnih štampača, čime će svi delovi preduzeća biti u potpunosti opremljeni najmodernijom opremom za evidenciju proizvodnje.

U ovom preduzeću je u toku izrada digitalnih mapa za koje je potrebno izdvojiti finansijska sredstva.

Prioritetno im je, kako tvrde, da uspostave sistem pomoću kojeg će svaki šumar na terenu, koji radi otpremu drveta, imati čitač. Danas svako stablo ima bar kod i sve je povezano u jedan sistem i svaka uprava gazdinstava ovog preduzeća tačno zna kada je šta posečeno, otpremljeno, doznačeno.

Braunović je naveo da je u planu naredne godine da se uz pomoć države sprovede projekat snimanja šuma i kompletan monitoring koji će omogućiti da se u svakom trenutku vidi stanje stvari.

---

„Određen je poseban tim koji će do kraja ove godine uraditi mali pilot projekat, a od sledeće će raditi na digitalnim mapama, koje su u planu da se u narednih pet godina i završe“.

---

Zadovoljan je sporovođenjem digitalizacije i smatra da se bez nje ne može kontrolisati ni šuma i dodaje da će se sve „od bespravne seče, do obolelih stabala, u svakom trenutku videti i biće poznato pravo stanje stvari. Tačnije, sve će biti olakšano.“

Kad je reč o biomasi, Srbijašume imaju stratešku ulogu i to baš u momentu kada je njeno korišćenje u Srbiji doživelo ekspanziju. Direktor kaže da na sve načine čine da izađu u susret svima, ali i dodaje da je u ovoj situaciji teško reći da će u potražnji biomase moći odgovoriti svim potrebama.

---

Razvoj u svim pravcima ukazuje i na to da JP „Srbijašume“ koristi sav raspoloživi etat (tj. drvna zaliha, odn. površina šuma predviđena za seču – op. a.) onoliko koliko je to dozvoljeno desetogodišnjim planom gazdovanja šumama i da preko toga više ne može. Ono što oni mogu u ovom trenutku jeste to da šumu otvore što više i da koliko je to moguće rade na obnavljanju infrastrukture.

---

JP „Srbijašume“ su malo posvećene turizmu, lovu i ribolovu, ističe Braunović i dodaje da su više posvećene iskorišćavanju drveta i ukazuje na to da je zabrana zapošljavanja u Javnim preduzećima u poslednjih deset godina dovela do toga da su lovstvo i ribarstvo dovedeni na margine.

Na pitanje koliko se radi na tome da se uspostavi bolja saradnja sa turističkom organizacijom, kako bi se povećao broj domaćih i stranih turista, predložio je da se u narednom periodu uloži više u smeštajne kapacitete koji nisu obnovljeni više od 30 godina, jer bi, kako on objašnjava, to doprinelo da se stranci vrate na naša lovišta i u naše objekte.

Braunović je takođe naglasio da ima izuzetnu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom i potvrdio da Javno preduzeće „Srbijašume“ ni jednog trenutka nije sporilo vraćanje imovine crkvi i gde god je moguće pomažu SPC.

Slobodno vreme provodi u šetnji šumskim stazama koje mu prijaju, a priznaje i to da od svih gazdinstava,najradije posećuje Leposavić na Kosovu i Metohiji gde i provodi dosta vremena.

„Srbijašume je sačuvalo gazdinstvo Leposavić koje u svom sastavu ima Zubin Potok, Kosovsku Mitrovicu, Zvečan i Leposavić. Tamo od marta meseca ove godine ponovo radi radi 98 zaposlenih i šumarske službe funkcionišu kao nekada (kao da se ništa nije desilo, a zapravo se desilo). Ti ljudi tamo, kojima nije ni malo lako, rade, primaju plate, žive na svojim ognjištima i izdržavaju svoje porodice, a mi gledamo da ne padaju mnogo u oči kosovskim vlastima, a da opet sa druge strane sačuvamo to gazdinstvo i sačuvamo tu teritoriju na neki način“, kaže on.

Na teritoriji severnog dela Kosova i Metohije u posedu države Srbije nalaze se 53 hiljade hektara pod šumom. Na teritoriji opštine Leposavić je 38 hiljada, a ostalo pripada opštini Zubin Potok. U privatnoj svojini je 26 hiljada hektara.

Saradnja sa opštinama

Zaštita šumskog gazdinstva je oduvek bio nezahvalan posao, a naročito kada je reč o šumokradicama, kaže Braunović i dodaje da ih ima dosta i da tu situaciju svi koriste.

Kad je reč o sprečavanju krađe Braunović naglašava da „poslednjih nekoliko meseci Srbijašume vode ozbiljne razgovore sa Ministarstvom unutrašnjih poslova o tome da sami naprave zonu u Kuršumlijskom gazdinstvu i preseku pojas kako bi zona bila preglednija i kako bi vojska i policija mogle lakše da kontrolišu teren pogodan za šumokradice.

Zadovoljan je saradnjom sa lokalnom samoupravom i ovom prilikom ističe da ovo preduzeće pomaže lokalnim samupravama. Saradnja predstavlja neraskidivi deo napora koji se ulažu za oporavak i razvoj ruralnih područja i dodaje da će se ravnopravnim uključivanjem šuma i šumarstva u projekcije razvoja Srbije obezbediti brži oporavak ruralnih područja.

Aktivnost JP „Srbijašume“ je usmerena na razjašnjavanje uloge lokalnih vlasti u ostvarivanju ciljeva šumarske strategije i izgradnju ljudskih kapaciteta na lokalnom nivou. To znači investiranje u očuvanje, unapređenje i zaštitu šuma na lokalnom novou, uključivanje planova za gazdovanje šumama u planove razvoja lokalnog područja, zatim slobodan pristup i razmenu informacija sa lokalnom samoupravom i učešće u procesu ustanovljavanja i gazdovanja zaštićenim prirodnim dobrima.

Kao vid dobre saradnje sa lokalnom samoupravom Braunović je ukazao i na to da u momentima kada naiđu na prepreke u vezi sa infrastrukturom imaju razumevanja, jer opštinari kao posrednici često imaju veliku ulogu i kao primer navodi nerazumevanje meštana prilikom transporta velikih balvana, jer dolazi do oštećenja lokalnih puteva. Tada se lokalna samouprava pojavljuje kao posrednik i često smiruje strasti i postiže kompromis sa stanovništvom, jer u obnovi i izgradnji tih puteva učestvuje i JP „Srbijašume“.

Javno preduzeće „Srbijašume“ apeluje na lokalne samouprave da u svojim budžetskim planovima više sredstava izdvajaju za pošumljavanja, jer Srbija, što se tiče evropskih standarda, u pogledu pošumljavanja još uvek zaostaje. Po EU standardima u obavezi smo da pošumimo oko 40 odsto površina šuma godišnje, dok mi uspevamo negde oko 30 odsto.

JP „Srbijašume“ će u dogledno vreme ispuniti standarde EU, kaže Braunović, ali isto tako ukazuje na to da su sporne privatne površine koje su pod nadzorom lokalne samouprave, kao i da se pospeši pošumljavanje naročito golih privatnih gazdinstava.

Pored odlične saradnje sa Lokalnim samupravama izdvaja i veoma uspešnu dugogodišnju saradnju sa JP Srbijavode. Kao primer dobrog gazdinstva u Srbiji on je naveo Kruševačko gazdinstvo i dodao da se izdvaja po svemu kao i to da je ogledni školski primer funkcionisanja Srbijašuma.

„Ostala gazdinstva u Srbiji uglavnom prate gazdinstvo u Kruševcu, kasne samo neka gazdinstva i to zbog položaja i loše sirovinske strukture, ali uglavnom svi jedni drugima pariraju, naročito u stručnosti i radu zaposlenih, što je na jednom zavidnom nivou“, ukazao je on.

Piše: Sanja Kapetanović