Situacija vezana za zapošljavanje gluvih i nagluvih u Leskovcu se znatno popravila poslednjih nekoliko godina kada su otvorene brojne fabrike u ovom gradu. Međutim, probleme imaju gluvi i nagluvi koji ne žive u samom gradu.
Poslednjih godina u Leskovcu su se otvorile brojne fabrike i većina gluvih i nagluvih, članova Gradske organizacije gluvih Leskovca je zaposlena, kazala je za naš portal tumač za znakovni jezik pri ovoj organizaciji Dragana Stojilković.
To potvrđuju i podaci koje je portal Naša mesta dobio od Nacionalne službe za zapošljavanje Filijale Leskovac, na području ovog grada nalazi se osam nezaposlenih osoba sa invaliditetom, kategorija gluvih i nagluvih (podatak iz statističkog biltena Filijale Leskova za jul 2024.)
Isti izvor navodi da je od njih osmoro na birou, pet žena i tri lica muškog pola, kao i da pet lica imaju treći nivo kvalifikacija, dve su sa četvrtim nivoom kvalifikacija, a jedna osoba ima završenu osnovnu školu. Kad je reč o starosnoj strukturi, nama nezaposlenih mlađih od 30 godina, tri lica u grupaciji od 30 do 39 godina traže posao, dva lica starosti između 40 i 49 godina i tri lica starija od 50 godina.
Žitelji sela oko Leskovca teže dolaze do zaposlenja
STATISTIKA O NEZAPOSLENOSTI OSOBA OŠTEĆENOG SLUHA U LESKOVCU
U poslednjih pet godina broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom u kategoriji gluvih i nagluvih varirao je od pet do 10 lica, uglavnom sa srednjom stručnom spremom, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje Filijale Leskovac.
Ove godine zaposlena su dva lica iz kategorije gluvih i nagluvih i oni rade na poslovima šivača, dok je u poslednjih pet godina preko Nacionalne službe za zapošljavanja Filijale Leskovac zaposleno četiri lica na poslovima u tekstilnoj i elektroindustriji. Iz ove institucije saopštavaju da ne postoje planirane specijalne obuke za gluva i nagluva lica u organizaciji Filijale Leskovac, ali da, ukoliko se u obuku uključi gluva ili nagluva osoba, izvođač obuke ima obavezu da obezbedi tumača za znakovni jezik.
Najveći problem imaju gluvi i nagluvi koji ne žive u samom gradu, već u selima udaljenim od Leskovca. Poslodavci neće da ih zaposle jer bi morali da implaćaju putne troškove.
U takvoj situaciji je Danijela Bećirović iz sela Donje Brijanje, koja kaže da je bilo raznih obećanja da će je zaposliti ali da posao još nema iako je spremna i voljna da radi. Ista priča je i sa Violetom Martinović iz sela Negosava kod Medveđe, koja 20 godina pokušava da nađe stalan posao. Radila je preko javnih radova, koje je raspisivala država, ali da privatni poslodavci neće da je zaposle jer živi daleko od grada i neće da joj plaćaju prevoz.
Jelena Stoiljković čeka posao, bila je na razgovoru sa tumačem za znakovni, pripremila dokumentaciju koju je firma tražila, ali kada smo razgovarali sa njom (kraj avgusta),još je nisu pozvali i nikakve informacije iz kompanije nema.
Bisera Mamutović koja ima 48 godina, radila je dok nije pala sa stolice i otišla na bolovanje, a potom je dobila otkaz i ne može da nađe posao. Bila je u gradskoj upravi da pita za posao, ali su joj rekli da oni ne mogu da utiču na privatne firme.
Iz Gradske organizacije gluvih Leskovca ukazuju da su sve probali da pomognu i Valentini Spajić, koja je radila 15 godina, onda se razbolela, asmatičar je, koristi pumpu, nervni bolesnik je, operisala je jedno oko. Iako ima minimum radnog staža rekli su joj da nema pravo na invalidsku penziju. Živi od socijalne pomoći koja iznosi oko 11.000 dinara, a koju prima samo devet meseci. Potom se tri meseca zadužuje za hranu i lekove, pa onda vraća pozajmljeno od nove socijale.
Gluvi sa kojima smo razgovarali kažu da postoje dve firme u Leskovcu za koje se zna da ne primaju osobe sa invalididetom.
U Klub dolazi i nekoliko korisnika socijalne pomoći
Fadil Perizović već 20 godina radi u Juri, ali mu otac, koji je takođe gluv, prima socijalnu pomoć od 11.000 dinara.
Muharem, koji ima posao, ukazuje da ima guvih, siromašnih porodica kod Crne Trave koji žive u lošim uslovima i teško.Oni ne dolaze u Gradsku organizaciju, klub, niti traže pomoć.
Dragan Spaić ima još tri godine do penzije i zadovoljan je, kao i Jasmina Kostić koja ima porodičnu penziju.
Zakon o socijalnoj zaštiti deli definiše da pravo na socijalnu pomoć imaju radno sposobni i radno nesposobni za rad. Članom 85. stavom 3. Zakona je propisano da pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je većina članova sposobna za rad, pripada novčana socijalna pomoć u trajanju do devet meseci u toku kalendarske godine. Po isteku devet meseci, novi zahtev za socijalnu pomoć može se podneti tek posle tri meseca pauze. Radno nesposobni ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć tokom cele godine.
Iz GOGL-a ukazuju da postoji i jednokratna pomoć grada Leskovca, koji jednom godišnje pomaže ugroženima da kupe ogrev ili plate struju. Jednokratnu novčanu pomoć tokom godine koristiće oko 2500 korisnika koja se nalaze u stanju socijalne potrebe. Ova pomoć se korisnicima pruža za sledeće namene: kupovina neophodnih lekova i lečenja, ili kupovina osnovnih životnih namirnica, kupovina ogreva, regulisanje dugovanja za komunalne usluge i drugo, piše u programu Centra za socijalni rad za 2024. godinu.
Proširena prava socijalne zaštite za građane Leskovca
Centar za socijalni rad će u toku 2024 godine, realizovati Proširena prava socijalne zaštite na osnovu Odluke o socijalnoj zaštiti građana na teritoriji grada Leskovca. Iz budžeta Grada Leskovca finansiraju se proširena prava i usluge socijalne zaštite.
Prava utvrđena ovom odlukom su:
- Pravo na jednokratnu pomoć,
- Posebna novčana pomoć,
- Pravo na opremu korisnika za smeštaj u ustanovu ili drugu porodicu,
- Pravo na putne troškove za roditelje-staratelje dece ometene u razvoju koja su na redovnom školovanju,
- Pravo na naknadu troškova sahrane,
- Pravo na besplatan obrok,
- Dostupnost kulturnog, umetničkog i sportskog sadržaja za zajednicu gluvih i nagluvih
