Srpska Nova godina, koja se obeležava po julijanskom kalendaru u noći između 13. i 14. januara, i dalje je važan deo tradicije u Srbiji, uz porodična okupljanja, posebne običaje i prazničnu atmosferu u gradovima i manjim sredinama.
Srpska Nova godina slavi se 13. januara uveče, odnosno 14. januara po starom, julijanskom kalendaru. Iako nije državni praznik, obeležavaju je brojne porodice, ugostiteljski objekti, kulturne ustanove i lokalne zajednice širom Srbije, ali i u regionu i dijaspori, prenosi portal RTS.
Običaji vezani za doček Srpske Nove godine razlikuju se od kraja do kraja, ali je zajedničko verovanje da se praznik dočekuje u miru, veselju i sa željom za zdravlje i napredak u godini koja dolazi. U mnogim domovima priprema se svečana večera, često uz tradicionalna jela, dok se ponoć dočekuje uz čestitanja i okupljanje porodice i prijatelja.
Običaji i verovanja
U pojedinim krajevima zadržani su i narodni običaji, poput verovanja da prvi gost u kući donosi sreću, kao i da se u novoj godini treba započeti sa dobrim mislima i delima. Negde se spaljuju ostaci badnjaka, a pored „vasilice“ mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja novčić.
Takođe, veruje se da, pored bogate trpeze, na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća i ukućani tokom cele godine imali napretka.
Praznik tradicionalno obeležavaju pripadnici Srpske pravoslavne crkve, ali i svi oni koji neguju običaje vezane za julijanski kalendar. Srpska Nova godina slavi se i u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Severnoj Makedoniji, kao i među srpskom dijasporom.
