Usvojen je Predlog zakona o trgovinskim praksama koji prvi put sistemski uređuje modele poslovanja na našem tržištu, sa ciljem da se obezbede fer i transparentniji odnosi i stvore preduslovi za stabilnije formiranje cena.
Predlog zakona o trgovinskim praksama koji je usvojila Vlada, donosi se prvi put u Srbiji i predstavlja iskorak u uređivanju unutrašnjeg tržišta. Cilj je da se spreče nepoštene trgovinske prakse i uspostave jasniji, transparentniji i pošteniji odnosi između svih aktera – od trgovaca, preko proizvođača i prerađivača, do primarnih poljoprivrednih proizvođača.
Jedna od ključnih poruka predloga zakona je da će određeni nameti, koji su do sada ulazili u troškove dobavljača i proizvođača, biti trajno zabranjeni, dok će pojedini biti dozvoljeni isključivo pod jasno propisanim uslovima, kako bi se smanjio prostor za pritiske i netransparentne aranžmane.
„Crna“ i „siva“ lista praksi
Zakon uvodi precizne definicije nedozvoljenih praksi koje se smatraju nepoštenim i nalaze se na takozvanoj „crnoj listi“, kao i praksi koje su uslovno dozvoljene i svrstane na „sivu listu“, čime se tržištu daje jasniji okvir šta je zabranjeno, a šta je moguće samo uz striktno definisane uslove.
Predlog je u velikoj meri oslonjen na rešenja koja već postoje u Evropskoj uniji, ali sa širim obuhvatom proizvoda: pored poljoprivrednih i prehrambenih, obuhvaćeni su i proizvodi važni za snabdevanje tržišta (poput kućne hemije, lične higijene i kozmetike), kao i proizvodi od značaja za poljoprivredu (sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta).
