Iako društvene mreže mogu doneti utehu i osećaj pripadnosti, sve više mladih u Srbiji suočava se sa paradoksom digitalnog povezivanja – gde iskrenost i bliskost sve češće ustupaju mesto lažnim prikazima i površnim vezama.
Usamljenost postaje sve prisutniji fenomen među mladima, a najnovije istraživanje ukazuje da se više od polovine milenijalaca u Evropi oseća usamljeno – umerenog do ozbiljnog intenziteta. U Srbiji, 23% njih kaže da im je angažovanje u online zajednicama imalo pozitivan uticaj na mentalno zdravlje. Međutim, digitalni prostor nije bez rizika.
Skoro polovina milenijalaca provodi više od tri sata dnevno u online zajednicama – od foruma do gejming platformi. Za neke je to utočište, ali za druge izvor konfuzije i razočaranja. Čak 64% ispitanika u Srbiji kaže da je upoznalo osobu koja je svesno iskrivila ili pogrešno predstavila svoj identitet, a 10% priznaje da su digitalne zajednice negativno uticale na njihovo mentalno stanje.
Prvo mreže, pa porodica
Trećina mladih u Srbiji objavljuje važne životne promene na mrežama pre nego što ih podeli sa porodicom i prijateljima. Iako virtuelna potvrda daje osećaj vrednosti, većina i dalje veruje da su dublje, iskrene veze lakše dostižne kroz ličnu komunikaciju. Prosek pokazuje: 7 bliskih veza online naspram 14 prijateljstava u stvarnom svetu.
Ipak, online komunikacija ostavlja prostor za formiranje najrazličitijih „digitalnih maski“. Rizik od iskrivljenog predstavljanja postaje vidljiv kada se uzme u obzir da je 13% anketiranih priznalo da su i sami kreirali lažne profile. Ovakvi obrasci mogu ugroziti emocionalnu sigurnost, stvoriti lažnu bliskost i podstaći osećaj nepouzdanosti u digitalnim vezama.
Kako ostati bezbedan u digitalnim odnosima
Stručnjaci upozoravaju da korisnici moraju pažljivo birati šta dele i sa kim. Proveravanje sagovornika, ograničavanje ličnih podataka dostupnih online i postavljanje granica u digitalnoj komunikaciji ključni su za očuvanje poverenja i mentalnog blagostanja.
Za dodatnu zaštitu, korisnicima se preporučuje da koriste alate koji omogućavaju proveru privatnosti i zaštitu identiteta. Eksperti kompanije Kaspersky, između ostalog, ukazuju na važnost digitalne higijene – od jačih lozinki do redovnog ažuriranja softvera i opreza pri deljenju informacija.
