Izmenama i dopunama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu uvodi se precizniji raspored isplata i model koji podsticaje isplaćuje kada su proizvođačima potrebna sredstva za radove u polju i na farmi.
Najvažnija praktična novina koja proizilazi iz uredbe jeste jasno definisan vremenski okvir isplata. Umesto neizvesnosti i čekanja, proizvođači dobijaju mogućnost da unapred znaju kada stižu sredstva i da planiraju proizvodnju, setvu i ulaganja bez “rupe” u finansiranju, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić.
Uredba uvodi raspodelu isplata u dve velike tačke koje prate realan ritam poljoprivrede. Prvi deo sredstava vezan je za prolećnu setvu i predviđeno je da bude isplaćen pre početka setvenih radova, kako bi proizvođači mogli da nabave inpute i uđu u sezonu bez zaduživanja “na brzinu” ili odlaganja radova.
Drugi deo podsticaja planiran je uoči jesenje setve. Ovakav raspored sprečava da se novac “slije” u jednom trenutku, a da potom nedostaju sredstva za nastavak proizvodnje i pripremu narednog ciklusa.
Povoljne kreditne linije: 1% kamata, a za đubrivo 0%
Uz isplate podsticaja, uredba ide ruku pod ruku sa aktiviranjem povoljnijih kreditnih linija. Predviđeno je da krediti budu dostupni sa kamatnom stopom od 1%, dok je za nabavku mineralnih đubriva najavljeno finansiranje uz 0% kamate.
Iz sadržaja uredbe proizilazi da je najveći deo sredstava usmeren na direktna plaćanja, pre svega ka stočarstvu, proizvođačima mleka i ratarima. Paralelno, prepoznata su i ulaganja koja unapređuju konkurentnost gazdinstava: nabavka mehanizacije i opreme, organska proizvodnja i podizanje zasada.
Više podrške za intenzivnu i povezanu proizvodnju
Jedna od jasnih poruka koja proizilazi iz najavljenih promena jeste odustajanje od pristupa u kome svi dobijaju “isto”, bez obzira na ulaganja i razvojni potencijal. Podrška se više vezuje za one koji jače investiraju, povezuju biljnu i stočarsku proizvodnju i ulaze u intenzivne grane sa većom dodatom vrednošću.
Za lokalne sredine to znači da će prednost imati gazdinstva koja modernizuju proizvodnju, podižu standarde, šire kapacitete i grade stabilniji poslovni model — jer upravo tu javni novac može da napravi razliku koja se vidi u prinosu, kvalitetu i prihodu.
