Ispitivanje koje pokazuje da je u Srbiji 94% korisnika interneta, uzrasta 12-64 godina, aktivno na nekoj ili više „društvenih mreža“ je dovoljan razlog da i lokalne samouprave (JLS) budu tamo.
Bitno je samo da znaju da je internet domen njihov, ali da profil na mrežama i sav sadržaj nije.
PORTAL eUPRAVA JE DOBRO MESTO ZA ZAVRŠAVANJE ADMINISTRATIVNIH POSLOVA
U najnovijem istraživanju (jun 2024) agencije Ipsos vezanim za stavove o Portalu eUprava zadovoljstvo građana i privrede je na zavidnom nivou.
88% građana i 97% privrede je zadovoljno brzinom pružanja elektronskih usluga. 86% građana i 95% privrede zadovoljno je poslednje korišćenom elektronskom uslugom. Čak 90% građana je zadovoljno brojem usluga na Portalu eUprava. 95% privrede je zadovoljno jednostavnošću korišćenja elektronskih usluga. Rezultati ovog istraživanja, takođe govore da šest od deset građana Srbije više voli da završava administrativne obaveze onlajn, što je značajno više nego pre godinu i po dana, a čak tri četvrtine privrede danas radije bira elektronski šalter umesto odlaska u državne institucije. Broj građana koji imaju nalog na Portalu eUprava neprekidno raste i sada iznosi 2,2 miliona.
Aktivnosti na internet platformama ne mogu da budu zamena za vaš naziv nacionalnog internet domena i sve aktivnosti koje razvijate na njemu. Vaš je zaista samo naziv internet domena i servisi zasnovani na njemu (veb sajt, e-pošta). „Vaš“ profil na internet platformi pripada toj platformi sa kompletnim sadržajem i njime upravljate prema pravilima koja propisuje predmetna internet platforma. Imajte to na umu svaki put kada koristite „vaš“ profil na način prilagođen vašoj funkciji ali i aktuelnim metodama komunikacije na konkretnoj platformi, upozorava IT konsultant Vojislav Rodić.
Internet platforme su u privatnom vlasništvu
Odgovornost koju JLS imaju prema lokalnim zajednicama nalaže da se svakoj aktivnosti pristupi sa dužnom odgovornošću i, barem elementarnim, razumevanjem svih aspekata predmetnih aktivnosti.
Imajući na umu čestu monopolističku koncentraciju broja korisnika u ograničenom broju internet platformi i pretraživača, za potrebe bilo kakvog razmatranja ove teme je dovoljno ograničiti se na one internet platforme i pretraživače koji, prema Uredbi o digitalnim uslugama koji u EU važi od 17.februara 2024., okupljaju više od 45 miliona korisnika (oko 10% stanovništva EU).
Sve navedene internet platforme i pretraživači su u privatnom vlasništvu:
• neke su otvorena akcionarska društva kao: Alphabet (Google, YouTube, Android, Double Click,…), Meta (Facebook, Instagram, WhatsApp i Messenger),
• a neka su zatvorena akcionarska društva kao TikTok (najveći svetski investicioni fondovi, kao BlackRock, ali i kineski investicioni fnodovi, od kojih je jedan u vlasništvu kineske države od 1%), X (vlasnik je Ilon Mask) ili Telegram (vlasnik je Pavel Durov)
Poslovni model većine inernet platformi se po pravilu zasniva na besplatnom članstvu za šta se dobija korišćenje osnovnih funkcija, uz obavezne reklame, a za neke platforme i opcionu doplatu za napredne funkcije sa ili bez reklama. Prihodi se ostvaruju prodajom reklamnog prostora (dela digitalnog ekrana) i vremenskog toka. Vreme provedeno na svakoj internet platformi je u direktnoj proporciji sa ostvarenim prihodima. Sadržaj koji se konzumira stvaraju sami korisnici (fizička lica) ili reklamne agencije koje stvaraju promotivne sadržaje za korporativne klijente, kako iz privrede tako i iz oblasti popularne umetnosti i politike.
Sadržaj pripada platformi, ne korisnicima
Sav sadržaj (tekstovi, foto i video zapisi) je po pravilu u vlasništvu internet platformi, a to uključuje i sve lične podatke koje članovi dobrovoljno, pri punoj svesti, predaju tim platformama prilikom sklapanja ugovora o korišćenju.
Ako se neki korisnik ne seća da je potpisao bilo kakav ugovor – to je bilo ono „I accept“ da bi se počelo korišćenje platforme. Taj skup podataka je stalno predmet međusobne trgovine svih aktera na tržištu ličnih podataka. Kupci su svi ekonomski zainteresovani subjekti, od preduzetničkih radnji do međunarodnih korporacija, marketinške i reklamne agencije, kao i mnoge političke partije.
Mnogo su važniji podaci o ličnosti koji se stvaraju tokom korišćenja internet platformi, a koji čine sveobuhvatan, detaljan i veoma tačan psihološki profil svakog člana „društvene mreže“. Na osnovu takvog psihološkog profila moguće je veoma tačno ciljati sve poruke koje je naručilac spreman da plati u okviru svog budžeta.
Internet platforma je, zahvaljujući naprednim analitičkim tehnologijama i velikom uzorku (koji se meri stotinama miliona i milijardama članova) u stanju da zaista isporuči rezultate (ciljano konzumiranje poruke) bliske očekivanim. Pravni i etički aspekti ovakve eksploatacije ličnih podataka tek postaju predmet pravne regulative, u čemu prednjači EU svojom Uredbom o digitalnim uslugama, čija je primena počela ove godine.
Internet platforme korisne za promociju JLS
Kakvi god bili motivi vlasnika internet platformi (namerno zvanih „društvene mreže“), a jasno je da su prvenstveno profitni, ali i usmereni na masovno prikupljanje ličnih podataka i posledično uticaj na stavove pojedinca o svim bitnim životnim pitanjima, postavlja se pitanje da li JLS mogu da iskoriste te digitalne lokacije za uspostavljanje kvalitetnih kontakata sa svojim korisnicima?
Imajući u vidu sve navedeno o prirodi internet platformi, ne samo da je moguće nego je i neophodno da JLS, u skladu sa svojim mogućnostima, iskoriste postojeća „mesta okupljanja“ na način koji će da omogući da se realizuju zadati ciljevi.
KORISNI SAVETI U OBJAVLJENIM PRIRUČNICIMA
Objavljeno je nekoliko priručnika sa preporukama za korišćenje pojedinih internet platformi. Imajući u vidu česte tehnološke promene u načinu funkcionisanja ovih platformi, neki od ovih dokumenata su zastareli, ali imaju dovoljno korisnih saveta da ih svakako vredi proučiti i dopuniti aktuelnim uputstvima:
• Smernice-za-korišćenje-društvenih-mreža-u-javnoj-upravi i lokalnoj samoupravi
Dodatni motiv su svakako nove, visoko interaktivne, forme dvosmerne komunikacije sa članovima najpopularnijih mreža. Sveprisutnost „društvenih mreža“ u našim digitalnim aktivnostima je dovela do toga da se, po pravilu, niko više i ne pita odakle su se pojavili ti servisi, ko ih je pokrenuo, ko ih održava, da li postoje još neki motivi osim iskrene želje da se svima nama (besplatno) omogući da izrazimo svaki aspekt naših razmišljanja, javno izražavanje stavova, našeg postojanja uopšte (a naročito šta je u tanjiru pred nama), sve to na neprekidnom dežurstvu 24×7.
Kada uključimo svetlo, rešo, tv ili klima uređaj, ne razmišljamo o tome da li je električna energija koju tog trenutka trošimo nastala iz energije vetra, sunca, vode ili (kuku nama) uglja, da li je iz domaće proizvodnje ili iz uvoza. Električna struja je stalno na raspolaganju (dok nas realnost povremeno ne podseti da nije oduvek bilo tako) i nije vredno o tome razmišljati, nego smo posvećeni aktivnostima (čitanje, kuvanje, komunikacija) koje vršimo uz pomoć te energije. Slično je i sa „društvenim mrežama“ – svaki pokušaj razgovora o prirodi tih internet platformi se vrlo brzo prekida sa „pa svi su na mrežama“.
JLS treba da imaju glokalni pristup na mrežama
Isto tako je važno da na zaboravite da, iako ste JLS, u digitalnoj eri je razlika između lokalnog i globanog u velikoj meri izbrisana, zbog čega se i preporučuje „glokalni“ pristup.
KRATKE VIDEO FORME PREPORUČENE ZA KOMUNIKACIJU SA PRATIOCIMA
Ako želite da budete u toku sa aktuelnim trendovima na internet platformama – preporučeni način komunikacije je kratka video forma a kanali distribucije: TikTok, Instagram, JuTjub. Ne zaboravite da titlujete vaše video zapise, bez obzira što su na srpskom jeziku i namenjeni publici na srpskom jeziku. To je aktuelan trend u konzumiranju kratkih video sadržaja na svim video platformama.
Ako i dalje mislite da objektivno nemate šta zanimljivo da ponudite Kanađaninu, Amerikancu ili Australijancu vezano za radove na vodovodu ili asfaltiranju lokalnog puta – ne zaboravite na oko pet miliona Srba koji žive u inostranstvu, od kojih izvestan broj planira da se vrati u zemlju (penzionisanje) bilo u kraj u kome su živeli pre iseljavanja ili u neku lokalnu zajednicu u kojoj nikad nisu živeli.
Ima i onih koji su rođeni u inostranstvu a počinju da razmišljaju o tome da život nastave u zemlji iz koje su im roditelji. Pored naših iseljenika-povratnika „od februara 2022. doselilo se više od 220.000 ruskih državljana i njihovo prisustvo najvidljivije je u Beogradu, a ima ih dosta i u Novom Sadu i drugim manjim vojvođanskim gradovima…
Prema podacima Agencije za privredne registre, trenutno je u Srbiji 2.212 aktivnih privrednih društava i 8.748 preduzetnika čiji su osnivači i vlasnici fizička i pravna lica ruskog porekla. Rusi su najviše otvarali IT firme i gotovo svaka druga je bila iz tog sektora, pa je tako u Srbiji u IT-ju registrovano 632 privrednih društava i 4.675 preduzetnika sa ruskim osnivačima“ neki od ovih doseljenika će se vratiti u Rusiju, neki odseliti u neku treću zemlju, a izvestan broj će sigurno ostati trajno u Srbiji. Koliko god da borave ovde, oni su učesnici u aktivnostima lokalnih zajednica u kojima žive i rade i očekuju da sa svojom JLS komuniciraju preko digitalnih servisa.
Zaštita od hakovanja preko Poverenika
A šta da radite kada vam zbog „kršenja pravila platforme“ ili zbog toga što ste žrtva hakerskog napada? Da li vam se desilo da vam bude blokiran JuTjub nalog, na kome objavljujete snimke događaja iz vašeg grada, a na vašem kanalu počnu da se objavljuju snimci koji su, najblaže rečeno, neprilični za vaš uobičajeni izbor! Prvo ćete da kontaktirate JuTjub na način koji je objašnjen u odeljku za pomoć korisnicima i nadaćete se da će baš vas „slučaj“ hitno uzeti u razmatranje?!
Mi vam preporučujemo da umesto uobičajenog pristupa odmah pogledate spisak stranih privrednih društava koja su imenovala predstavnike u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a koji je objavljen na strani Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
