Sa 63 nuklearna reaktora u izgradnji, svet beleži jedan od najviših nivoa nuklearne ekspanzije od 1990. godine.
U svetu se gradi 63 nuklearna reaktora, rastuća potražnja za nuklearnom energijom ponovo stavlja uranijum u fokus.
Iako je prošlogodišnji skok cene uranijuma dostigao 16-godišnji maksimum od 106 dolara po funti, trenutna cena od 71 dolar i dalje je znatno viša nego u godinama nakon Fukušime, što odražava povećanu potražnju i ograničene izvore snabdevanja.
Trenutno su SAD gotovo potpuno zavisne od uvoza uranijuma, dok je globalna ponuda visoko koncentrisana. Nova američka administracija razmatra ažuriranje liste kritičnih minerala, potencijalno uključujući uranijum, što bi omogućilo bržu realizaciju rudarskih projekata i pristup federalnim fondovima.
Nuklearna energija ponovo u fokusu
Nakon katastrofe u Fukušimi mnoge zemlje su preispitale svoju energetsku politiku, ali rastuća zabrinutost zbog globalnog zagrevanja vraća nuklearnu energiju u prvi plan.
Na samitu COP28 u decembru 2023. više od 20 zemalja potpisalo je Deklaraciju o trostrukoj nuklearnoj energiji, kojom se zvanično priznaje ključna uloga nuklearne energije u dostizanju cilja neto nulte emisije do 2050. godine.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), svetska proizvodnja iz postojećih 420 reaktora trebalo bi da dostigne nove rekorde do 2025. godine, dok globalna tražnja za uranijumom nastavlja da raste.
Decenija niskih cena smanjila je proizvodnju uranijuma, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Obnova interesa za nuklearnu energiju i povećanje broja reaktora znače da će potražnja za uranijumom nastaviti da raste, dok se globalni lanci snabdevanja već suočavaju sa izazovima.
