Dok globalni investitori obaraju rekorde ulaganjima u zlatne ETF fondove, u Srbiji i dalje dominira “zlato u ruci”, dok digitalno zlato ostaje u sivoj zoni regulative – i rizika.
Globalni investitori podigli su ukupnu vrednost zlatnih ETF fondova na više od 503 milijarde dolara, pri čemu je samo u proteklom mesecu uloženo 8,2 milijarde dolara. Reč je o fondovima kojima se trguje na berzi, a čija je osnovna imovina fizičko zlato – investitor kupuje udeo u fondu, ne i poluge u trezoru.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, rast cene i veliki prilivi doveli su ETF-ove na novi rekord, a obim trgovanja zlatom skočio je na oko 561 milijardu dolara dnevno. Dok svet kroz ETF-ove sve više “digitalizuje” zlato, u Srbiji je slika drugačija – analitičari kažu da interesovanje postoji, ali da većina i dalje bira fizičko investiciono zlato.
Zašto domaći investitori vole fizičko zlato
„Kupovina fizičkog zlata bliža je prosečnom domaćem ulagaču koji želi da ima opipljivu imovinu“, objašnjava berzanski stručnjak Nenad Gujaničić. On navodi da je to delom posledica konzervativne orijentacije domaćih investitora, ali i skepticizma prema finansijskim sistemima i posrednicima.
Uprkos tome, domaći investitori imaju pristup zlatnim ETF-ovima kao i ostatak sveta, ali takvi proizvodi ostaju rezervisani za manji, informisaniji deo tržišta. Gujaničić podseća da, kao i kod svakog fonda, postoji rizik poslovanja kompanije koja upravlja fondom, zbog čega je ključno birati ETF-ove sa velikom imovinom pod upravljanjem i dugom istorijom rada.
On podseća i da je zlato od početka godine ojačalo oko 56 odsto, čime je postalo jedna od najatraktivnijih investicionih alternativa 2025. godine, ali upozorava da zlato treba posmatrati kao dugoročnu zaštitu portfelja, a ne kao kratkoročnu špekulaciju.
ETF, digitalno i fizičko zlato – ključne razlike
Kako objašnjava Georgi Hristov iz kompanije Tavex zlato&srebro:
- ETF na zlato – investitor poseduje akcije fonda koji je u potpunosti ili delimično podržan zlatom, ali nema pravo na fizičko preuzimanje poluga. ETF je praktičan za brzo trgovanje i kratkoročne špekulacije cenom zlata.
- Digitalno zlato – investitor na platformi kupuje određenu količinu zlata (u gramima ili uncama), dok kompanija ili platforma čuva fizički metal. U većini slučajeva investitor ima potraživanje prema kompaniji, ne direktno vlasništvo nad zlatom.
- Fizičko zlato – investitor poseduje prave unce ili grame u obliku poluga ili kovanica.
„Vlasnik fizičkog zlata ima ogromnu prednost jer poseduje jedno od najlikvidnijih sredstava, čak i u uslovima ozbiljne krize likvidnosti u monetarnom sistemu“, naglašava Hristov.
Po njemu, ETF-ovi su odlični za one koji već imaju dovoljno fizičkog zlata i žele da trguju kratkoročnim promenama cene, dok fizičko zlato ostaje najbolja zaštita od finansijskih potresa, bankarskih kriza i devalvacije valute.
NBS: “digitalno zlato” ne postoji u domaćem pravu
Narodna banka Srbije jasno navodi da pojam “digitalnog zlata” ne postoji u domaćoj regulativi.
Zakon o NBS i Zakon o digitalnoj imovini ne prepoznaju digitalno zlato kao kategoriju.
Platforme koje posluju uz dozvolu NBS ne nude kupovinu ili čuvanje digitalnog zlata.
Regulisan je samo promet monetarnog zlata kojim upravlja NBS.
Sve ostalo – digitalno zlato, tokenizovano zlato, neregulisani proizvodi – ostaje van domaćeg nadzora. NBS je više puta upozorila građane na rizike trgovanja preko neregulisanih elektronskih platformi koje ne podležu nadzoru domaćih organa.
Kako birati i na šta paziti
Hristov napominje da se često zanemaruju skriveni troškovi – provizije platforme naspram troškova trezorskog čuvanja fizičkog zlata. Za one koji ipak ulaze u digitalno zlato preko stranih platformi, ključna pitanja su:
da li je zlato vođeno na ime kupca, ili imate samo potraživanje prema zajedničkom fondu,
gde je kompanija registrovana i koliko je pravni sistem stabilan,
postoje li nezavisne revizije, javno dostupne liste poluga, jasne informacije o čuvarima trezora,
da li postoji pravni dokaz da zlato ostaje vlasništvo investitora i u slučaju stečaja platforme.
Zlato kao strategija, a ne adrenalinski sport
Zlato i dalje ima istu ulogu kao i decenijama – štiti od inflacije, neizvesnosti i kriza. Razlika je u tome što danas postoji više “lica” zlata: fizičko, ETF i digitalno.
- Fizičko zlato – za one koji žele opipljivu imovinu i zaštitu u krizama.
- ETF – za investitore kojima je važna likvidnost i mogućnost brze trgovine.
- Digitalno zlato – za one koji traže tehnološki zgodno rešenje, ali su svesni da pravno često imaju potraživanje, ne polugu.
Za ozbiljnog investitora, pitanje nije “šta je moderno”, već šta je u skladu sa ciljem: dugoročna zaštita portfelja, kratkoročna špekulacija ili kombinacija oba – uz jasnu svest da i zlato, u svim svojim oblicima, nosi i prednosti i rizike.
