Subvencije za unapređenje energetske efikasnosti namenjene su svim građanima sa teritorije grada Kragujevca, time i za domaćinstva na selu. Ali, tu su i problemi…
Kada se pokrene pitanje unapređenja energetske efikasnosti uglavnom se govori o stanovima, kućama, javnim i stambenim zgradama u urbanim sredinama, dok seoska naselja ostaju van fokusa takvih tema i razgovora, kao da su neinformisana o njenom značaju ili potpuno nezinteresovana za nju.
„Energetska efikasnost??? Je l’ to ono kad seljak porani u jesen da seje pšenicu, ugasi sijalicu, a zaboravi da isključi TA peć, pa kada se uveče vrati kući i zatekne je usijanu konstatuje da je tog dana baš efikasno trošio struju“?
Ovako na pitanje Portala „Naša mesta“ koliko su ljudi u seoskim sredinama upoznati sa značenjem pojmova energetska efikasnost i energetska sanacija, ali i o njihovom značaju za racionalizaciju troškova i smanjenje zagađenosti vazduha, odgovara Jovica Radovanović, poljoprivrednik iz sela Divostina kod Kagujevca i opozicioni odbornik u Skupštini grada.
Rampe za subvencije
On kaže da su subvencije za unapređenje energetske efikasnosti namenjene svim građanima sa teritorije grada Kragujevca, pa samim tim i za domaćinstva na selu. Ipak, postoje dva problema zbog kojih je do sada relativno mali broj građana koji žive na selu konkurisao za njih.
„Prvi je što veoma mali broj objekata na selu ima upotrebnu dozvolu ili da je završio proces legalizacije pa zbog toga njihovi vlasnici, koji su zainteresovani za subvencije ne zadovolajavaju prvi uslov konkursa. Drugi problem je što većina potencijalnih korisnika subvencija želi da ih iskoristi za nabavku kotlova. Konkursnim uslovima predviđeno subvencionisanje samo kotlova na gas, a u sela na teritoriji Kragujevca, gas još nije stigao“, kaže Radovanović.
On kaže da su u AL i PVC stolarija i termička izolacija fasada već dve decenije postale standard prilikom izgradnje novih kuća i da su razlike samo u nijansama, odnosno debljini stiropora i staklene vune za izolaciju, kao i broja komora u prozorima.
Kuća nije dugme
„Kuća se ne pravi svaki dan i za to šumadijski domaćin na vreme priprema novac i planira izgradnju, težeći da primeni sve standarde kako bi život u njoj bio što udobniji i jeftiniji“, kaže Radovanović i dodaje da se uglavnom radi „temeljno – od temelja do krova“.
U gradskoj upravi u Kragujevcu Portalu „Naša mesta“ je rečeno da su ljudi sa sela relativno dobro obavešteni o pogodnostima koje se nude za unapređenje energetske efikasnosti i da su upoznati sa uslovima konkursa. Takođe je rečeno da su 5 do 10 odsto ukupnih subvencija realizovane na seoskom području.
Godišnje je na nivou grada Kragujevca subvencionisana nabavka 100 do 120 kotlova i od toga su seoska domaćinstva dobijala 10 do 15 kotlova na pelet.
Info dani – lakše do informacija
U Gradskoj upravi su objasnili da odredba koja se odnosi na legalizaciju objekata i njegovu upotrebnu dozvolu nije prepreka za dobijajnje subvencija za kuće sagrađene pre šezdesetih godina prošlog veka, odnosno pre donošenja Zakona o planiranju i izgradnji, a takvih je najviše u Šumadiji.
Njihovi vlasnici mogu da konkurišu za subvencije uz odgovarajuću potvrdu o vremenu izgradnje kuće koja se može nabaviti u katastru.
Najavljeno je i održavanje Info dana u većim seoskim mesnim zajednicama na kojima bi se stanovništvu sa seoskog područja predočile detaljne informacije o svim merama za unapređenje energetske efikasnosti i načina za dobijanje subvencija.
