Imamo prelepe planine, lekovite banje, jezera, gradove sa bogatom istorijom. Nedavno sam bio u Vrnjačkoj Banji i uživao u prirodnim lepotama. Zlatibor sam posećivao još kao
dečak i uvek mu se rado vraćam
Glumac Zoran Pajić rođen je u Požarevcu, gde je završio osnovnu školu „Vuk Karadžić“, kao i gimnaziju „Jovan Šerbanović“, društveno-jezički smer. U Beograd ga dovodi ljubav prema umetnosti, tačnije glumi koju je diplomirao na Akademiji umetnosti, u klasi profesora Predraga Ejdusa, sa predstavama „Viktor ili deca na vlasti“ i „Audicija“ u režiji profesora Vladimira Jevtovića. Dve godine vodio je jutarnji program na Plej radiju zajedno sa koleginicom Unom Senić. Za početak njegove glumačke karijere vezuju se uloge u serijama „Jelena“, „Ponos Ratkajevih“, „Ruža vjetrova“ i u filmu „Koriolan“. Najpoznatiji je po ulozi Nikole Isidorovića u TV seriji „Istine i laži“, zahvaljujući kojoj je doživeo veliku popularnost. Posao kojim se bavi omogućio mu je da radi i van granica naše zemlje.
- Šta Vas uvek vraća tamo, odakle su zapravo Vaši koreni?
Požarevac, odatle je sve počelo. To je jedan miran grad, na nešto više od pedeset kilometara od Beograda, sa dobrim ljudima i izuzetno pozitivnom energijom. Period u kojem sam odrastao obeležen je druženjima. Bilo je nas mnogo dece, svi smo se družili. U sećanju mi je ostala poljana oko igrališta i sva deca su tu dolazila da se igraju, komšije su se posećivale. Sećam se kako smo jednom razapeli šator na sred igrališta i nismo se vraćali kući tri dana… Što je nepojmljivo u današnjem vremenu. To su bila neka druga, bezbrižnija vremena. Moje detinjstvo obeleženo je pravim, iskrenim druženjima i toplinom. Specifičnost tog kraja jeste nešto što me najviše motiviše i uvek podseća odakle sam krenuo. Nikada nisam zaboravio na svoje korene i uvek im se iznova vraćam sa neopisivim žarom. Tamo i danas žive moji roditelji.
- Koliko ste imali prilike da putujete po našoj zemlji?
Dosta putujemo sa predstavama… Ljudi, atmosfera, svaki grad u koji odemo da gostujemo u Srbiji ima neki svoj šmek. Sa osmehom i punog srca uvek se vraćamo sa tih gostovanja. Nažalost ova svetska pošast zvana korona učinila je svoje i stopirla dalje umetničke tokove. Situacija je takva kakva jeste i moramo joj se prilagođavati. A nakon toga, vraćam se na staro sa još više elana.
- Da li postoji nešto što Vas je pri putovanju po unutrašnjosti obradovalo ili oduševilo?
Upravo ta razmena energije, ljubavi i emocija među ljudima. Kada sa kolegama uradim dobru scenu, mir i povratna energija od strane publike nešto su neprocenjivo. Svi trenuci povezanosti i ljubavi među ljudima čine me neopisivo srećnim.
- Šta biste Vi pokazali strancima koji dođu u Srbiju?
Toliko toga ima da se pokaže. Prelepe planine, lekovite banje, jezera, gradovi sa bogatom istorijom. Nedavno sam bio u Vrnjačkoj Banji i uživao u prirodnim lepotama. Zlatibor sam posećivao još kao dečak i uvek mu se rado vraćam. Srbija, takođe, ima mnogo manastira koje bi trebalo posetiti.
- Pre nekoliko godina snimali ste seriju u Splitu. Opišite nam to iskustvo. Kakav je bio doživljaj raditi i snimati u Dalmaciji?
Snimali smo seriju „Ruža vjetrova“. Energija Splita me je odmah uzela pod svoje. Seriju smo snimali celo leto. Srdačnost i otvorenost ljudi su me na trenutak vratili na priču o Požarevcu, gde se ljudi jedni drugima i dan-danas raduju.
- Znamo da volite da otputujete i van granica naše zemlje. Ispričajte nam neku situaciju vezanu za Vaša putovanja po svetu?
Moj avanturistički duh umalo mi se nije obio o glavu… Kada sam prošle godine bio na Tajlandu, prilikom obilaska nekoliko ostrva, putovali smo gliserom, talasi su bili ogromni i mislio sam da se neću živ vratiti kući. Ljudima oko mene nije bilo dobro, a jedna žena bukvalno je pala u nesvest. Bio sam u agoniji i po prvi put uplašen za svoj život. Sva sreća, živ sam se vratio kući… I evo me, tu sam gde jesam…
Piše Jelena Sušić
Izvanredan tekst