Narodna banka Srbije (NBS) je prva centralna banka u regionu i među prvima u svetu koja je uspostavila sistem za instant plaćanja (IPS NBS sistem), koji omogućava trenutno izvršenje transakcija, tačnije da u roku od 10 sekundi sredstva budu na računu primaoca plaćanja. To, u praksi, znači da zaposleni mogu da podignu platu sa bankomata vikendom i praznikom, ili u toku noći, tačnije da ne moraju da čekaju prvi radni dan za podizanje novca ako su sredstva uplaćena u petak popodne ili pred praznike. Isto važi i za privredu.
Ovim sistemom moguće je izvršenje transakcija u bilo kom trenutku (propisana je dostupnost od 24/7, nedeljom, tokom praznika, u bilo koje doba dana ili noći) i preko bilo kog kanala (mBanking, NetBanking, blagajna i mesto prodaje).
O novom sistemu instant plaćanja, njegovoj implementaciji u lokalnim samoupravama i trenutnim problemima u vezi sa tim, ali i mogućnosti uvođenja QR kodova na računima za plaćanje računa putem mobilnih telefona, za „Naše mesto“ govori viceguvernerka NBS Dragana Stanić.
Narodna banka je u oktobru 2018, uvela instant plaćanja. Možete li nam objasniti šta podrazumevamo pod instant plaćanjem i kakvu korist ta vrsta plaćanja pruža korisnicima?
NBS je prva centralna banka u regionu, a i među prvima u svetu, koja je uspostavila sistem za instant plaćanja (IPS NBS sistem), trenutno najsavremeniju infrastrukturu za vršenje plaćanja u svetu. Kao što vam je poznato, uz odgovorno sprovođenje aktivnosti usmerenih na ostvarenje osnovnih ciljeva NBS, a to su postizanje i očuvanje monetarne i finansijske stabilnosti u zemlji, NBS, na čelu sa guvernerom dr Jorgovankom Tabaković, u prethodnom periodu je preduzela i veliki broj aktivnosti u cilju podsticanja digitalizacije i inovacija u finansijskom sektoru. Uz uvođenje IPS NBS sistema, ovde bih pomenula i set savremenih zakonskih rešenja usvojenih u junu 2018. u Narodnoj skupštini Republike Srbije na predlog guvernera, kojima se povećava transparentnost pri pružanju finansijskih usluga i ostvaruje dodatna zaštita klijenata, uz podsticanje primene novih tehnologija i inovativnih servisa. Omogućena je i video-identifikacija pri zaključivanju ugovora na daljinu sa finansijskim institucijama (npr. bankom), bez potrebe da klijent ide u ekspoziture. Trenutno je u toku i uspostavljanje registra startap kompanija u Srbiji, što će omogućiti da se stekne šira slika o startap ekosistemu u državi i obezbediti da jednim klikom dobijete informaciju koji startapovi posluju u određenoj oblasti, a u planu guvernera su brojne druge aktivnosti usmerene na dalji podsticaj inovacija.
Kada govorimo o IPS NBS sistemu, reč je o sistemu koji je uveden u oktobru 2018. mesec dana pre nego što je ECB pustila u rad svoj sistem za poravnanje instant plaćanja. IPS NBS omogućava da se prenos novčanih sredstava od platioca do primaoca novca izvrši u roku od nekoliko sekundi, a trenutno prosečno vreme izvršavanja transakcija iznosi samo 1,18 sekundi. Sistem radi 24 sata dnevno, tokom cele godine, bez prekida (dakle čak i vikendima i praznicima) te ga građani i privredni subjekti preko svojih banaka mogu koristiti u bilo kom momentu.
Da li su sve banke u sistemu IPS-a, koliko plaćanja je obavljeno do sada?
Svih 26 banka koliko ih trenutno posluje u Srbiji učesnice su u IPS NBS sistemu, što je izuzetno značajno jer omogućava da klijenti svih banaka na tržištu (i fizička i pravna lica) koriste prednosti koje ovaj sistem pruža.
Prosečni dnevni broj plaćanja u sistemu na kraju novembra 2019. iznosio je 44.782, dok je prosečna ukupna dnevna vrednost prometa u istom periodu iznosila oko 522 miliona dinara.
Dokle se stiglo sa uvođenjem instant plaćanja taksi, naknada, poreza i računa, kada je reč o lokalnim samoupravama?
Infrastruktura IPS NBS sistema je specifična po tome što pored izvršavanja instant plaćanja korišćenjem standardnih načina plaćanja (npr. putem mobilnog bankarstva), ona omogućava i realizaciju instant plaćanja na prodajnom mestu trgovca, kao i uslugu preuzimanja podataka o računu na zahtev platioca i uslugu centralne adresne šeme.
Trenutno je u toku završna faza testiranja rešenja banaka za instant plaćanja na prodajnom mestu u IPS test laboratoriji i uskoro bi trebalo da budu masovno omogućena i plaćanja na prodajnom mestu, kao konkurencija kartičnim plaćanjima. Ključna prednost instant plaćanja na prodajnim mestima biće komfornost za korisnika (primalac-trgovac dobija novac odmah) i niski troškovi koji karakterišu ova plaćanja.
Instant plaćanja će biti omogućena i na šalterima jedinica lokalnih samouprava (JLS), gde će se takođe vršiti skeniranje standardizovanog IPS QR koda mobilnim telefonom i na taj način će građani i privredni subjekti moći da izvrše plaćanje taksi, poreza i drugih obaveza.
U kojoj meri su opštine omogućile plaćanje republičkih i lokalnih taksi platnim karticama? U čemu je problem sa tim?
U saradnji sa Kabinetom predsednika Vlade Republike Srbije i Kancelarijom za IT i eUpravu, NBS je pokrenula uvođenje POS terminala na šalterima jedinica lokalne samouprave. Do sada je instalirano preko 300 POS terminala, a prema poslednjim podacima, POS terminali su instalirani u 84 JLS, dok je 46 JLS iskazalo interesovanje za uvođenje POS terminala. Interesovanje JLS za uvođenje POS terminala i omogućavanja plaćanja platnim karticama je veliko, što je dobra vest za sve građane i privredne subjekte u Srbiji. Pored toga, kao što sam već pomenula, planirano je da i JLS omoguće instant plaćanje koje će se vršiti skeniranjem IPS QR koda, što će dodatno olakšati plaćanje imajući u vidu da je za ovaj vid plaćanja klijentu neophodan samo mobilni telefon i aplikacija za mobilno bankarstvo.
NBS je najavila i mogućnost uvođenja QR kodova na računima što bi omogućilo plaćanje računa putem mobilnih telefona. Kako će to izgledati i koji su rokovi za uvođenje ove usluge?
NBS je propisala standarde za IPS QR koda kojih su svi koji žele da omoguće plaćanje skeniranjem IPS QR koda dužni da se pridržavaju ukoliko žele da štampaju kod na računima. Ova usluga omogućava da se npr. na računu nekog javnog preduzeća odštampa QR kod čijim skeniranjem će potrebni podaci biti preuzeti i biti omogućeno da se izvrši plaćanje.
Uvođenje ove usluge nije obavezno za izdavaoce računa, ali s obzirom na to da je reč o izuzetno komfornom rešenju, koje korisniku značajno skraćuje vreme potrebno da se plati račun, veliki broj izdavalaca računa je zainteresovan za štampanje IPS QR kodova na računima, a neki su to već i učinili (npr. Elektrodistribucija).
U NBS, u oktobru 2019. godine u saradnji sa Kabinetom predsednice Vlade – Jedinicom za implementaciju strateških projekata održan je sastanak sa jedinicama lokalne samouprave (12 opština) za uvođenje IPS QR koda na štampanim računima zainteresovane 63 ustanove, javno-komunalnih preduzeća i javnih preduzeća koji na mesečnom nivou izdaju oko 748.000 računa svojim korisnicima usluga. Pored bržeg iniciranja plaćanja, metod plaćanja skeniranjem IPS QR koda sa štampanih računa doprineće i smanjenju grešaka. Najčešće greške koje su se javljale u izvršavanju plaćanja bile su posledica prekucavanja podataka neophodnih za izvršavanje plaćanja i to npr. poziva na broj odobrenja koji je jedan od važnih podataka koje su primaoci plaćanja utvrdili kako bi na odgovarajući način mogli da prepoznaju i rasknjiže plaćenu obavezu. Kod plaćanja skeniranjem IPS QR koda sa svog računa platilac ne mora da prekucava podatke te će brže inicirati plaćanje i bez grešaka.
Opširnije u štampanоm izdanju
Sanja Kapetanović i Miloš Obradović
