U Srbiji se prečišćava 14,7 odsto otpadnih voda navodi se u najnovijem biltenu NALED-a, gde je predstavljena Studija o dijagnostici stanja upravljanja otpadnim vodama.
Aktuelnom uredbom je precizirano da će pravna lica pitanje otpadnih voda morati da reše u naredne dve godine, a lokalne samouprave do 2040. godine, prenosi Tanjug.
Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović je istakao da u Srbiji postoje 54 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih 12 nije u funkciji, a prosečna starost svih postrojenja je 22 godine.
– Novija postrojenja imaju Bačka Topola, Leskovac, Kruševac, Vranje, Raška, Šabac i ovi gradovi i opštine mogu biti ogledni primeri za ono što nas čeka u budućnosti – rekao je Krstović.
Studijom je identifikovano da je u planu izgradnja 140 postrojenja, a najveći broj pokriven je srpsko-kineskim projektom „Čista Srbija“, dok se ostali finansiraju iz programa KfW-a, EU fondova, kredita EBRD-a i sopstvenih budžeta.
NALED ocenjuje da veliki broj pokrenutih projekata ohrabruje, ali dodaju da budući da se za 81 odsto još ne zna kakvu će tehnologiju imati, to govori da su svi u ranoj fazi i da proces izgradnje i puštanja u rad može trajati godinama.
Krstović je naglasio da izgradnji postrojenja mora da prethodi izgradnja kanalizacione mreže, na koju je priključeno svega 67 odsto stanovništva.
– Prema proceni studije potrebno je uložiti 4,2 milijarde evra u kanalizaciju i 1,3 milijarde evra za postrojenja za prečišćavanje voda. Procenjuje se da imamo oko tri miliona septičkih jama, a neadekvatno čišćenje i zanemarivanje može da ostavi opasne i trajne posledice po životnu sredinu – dodao je Krstović.
