Broj naprednih sajbernapada naglo raste, Srbija ulazi u period pojačanog rizika, a male i srednje firme – koje čine gotovo celu ekonomiju – ostaju bez jasne strategije zaštite i dovoljno ljudi koji bi je sprovodili.
Globalno, broj novih malicioznih uzoraka dnevno premašuje pola miliona, što pokazuje da sajberkriminal više nije niz usputnih pokušaja, već industrija. Stručnjaci kompanije Kasperski ističu da napadi postaju brži, pametniji i bolje prikriveni, a priprema napada uz pomoć veštačke inteligencije sve jeftinija i prilagođenija lokalnim uslovima.
U takvom okruženju, Srbija je danas među najizloženijim zemljama po količini malvera u dolaznom mejl saobraćaju i u vrhu istočne Evrope po učestalosti napada na industrijske sisteme. Pojedine kategorije pretnji – krađa lozinki, bekdor napadi, špijunski softver – porasle su u prethodnoj godini za više od 100 odsto u odnosu na raniji period.
MSP: kičma ekonomije, ali i omiljena meta napadača
Male i srednje firme čine 99,8 odsto organizacija u Srbiji i zapošljavaju oko 80 odsto radne snage. Iako pojedinačno ne nose najveće iznose za ucenu, napadačima su izuzetno privlačne: imaju vredne podatke, a ograničene budžete i resurse.
Istraživanja koje je sprovela kompanija Kasperski pokazuju da:
- oko 70% MSP u Srbiji nema jasnu i primenjivu strategiju sajberbezbednosti,
- manje od trećine (29%) ima sopstveni tim ili angažovanog partnera za ovu oblast,
- gotovo četvrtina firmi navodi nedostatak kvalifikovanog kadra kao ključni problem,
- oko trećine kompanija priznaje da menadžment ne razume dovoljno značaj sajberbezbednosti.
Istovremeno, prosečan trošak oporavka od samo jednog uspešnog napada premašuje polovinu godišnjeg budžeta koji MSP izdvajaju za bezbednost, a u proseku beleže oko 16 incidenata godišnje.
Nesigurnost, konfuzna regulativa i prelomna 2025. godina
Dodatni problem je što se MSP sektor kreće u zoni neizvesnosti.
- 40% firmi nije sigurno da li mere zaštite koje primenjuju zaista odgovaraju pretnjama,
- 25% sumnja da rizici koje ističu ponuđači rešenja verno odražavaju realnu sliku,
- oko trećine kompanija ne razume dovoljno kako se na njih odnose nacionalni i nadnacionalni propisi.
Zaključak je da se domaće tržište našlo u prelomnom trenutku: sa jedne strane rastu svest i pritisak regulative, ali sa druge, brzina razvoja pretnji i ranjivost MSP sektora zahtevaju brze i konkretne poteze – jasne strategije, pristupačna rešenja, sistemsku edukaciju i bliže partnerstvo industrije, regulatora i malih i srednjih preduzeća.
Stručnjaci kompanije Kaspersky upozoravaju da u novim uslovima stara logika „mali smo, neće nas” prestaje da važi. Dovoljan je jedan dobro pripremljen napad da organizacija pretrpi dugoročne posledice po poslovanje, reputaciju i poverenje klijenata.
