Srbija reciklira 40 do 45 odsto staklene ambalaže i beleži napredak u primeni cirkularnog stakla. Za dalji razvoj privrede i umetničkog sektora potrebni bolja infrastruktura, depozitni sistem i veća svest građana.
U Srbiji se trenutno reciklira oko 40 do 45 odsto staklene ambalaže, dok je primena cirkularnog stakla još u fazi razvoja. Ipak, napredak postoji, pre svega zahvaljujući usklađivanju sa regulativom Evropske unije i nastojanju da se i na domaćem tržištu primene savremeni modeli cirkularne ekonomije.
Na Forumu „Kreativno staklo“, održanom u Beogradu u okviru obeležavanja 180 godina od početka organizovane proizvodnje stakla u Srbiji, ocenjeno je da je Srbija u ovoj oblasti ispred pojedinih zemalja regiona, poput Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, gde su stope reciklaže stakla ispod 30 odsto.
Ipak, Evropska unija i dalje je daleko ispred, sa stopom reciklaže od oko 75 odsto, što znači da se godišnje reciklira približno 11 miliona tona stakla. Upravo taj evropski okvir pokazuje koliko je za razvoj cirkularnog stakla važna uređena infrastruktura, jasna pravila i stabilna praksa reciklaže.
Šta je cirkularno staklo
Cirkularni model proizvodnje zasniva se na tome da se staklo stalno vraća u upotrebu, umesto da završava kao otpad. Ovakav pristup najviše je zastupljen u ambalažnoj industriji (boce i tegle), građevinarstvu i automobilskoj industriji.
U staklarstvu, primena cirkularnih poslovnih modela može da donese uštede energije i do 30 odsto, uz istovremeno smanjenje emisije ugljen-dioksida i manje generisanje otpada u poređenju sa tradicionalnim modelima proizvodnje.
Da bi sistem zaista funkcionisao, i bio primenljiviji u zanatskom i umetničkom sektoru, neophodno je da sve faze budu povezane — od prikupljanja staklenog otpada, preko sortiranja po boji i kvalitetu, do drobljenja, topljenja, oblikovanja i hlađenja.
Tu su i najveći izazovi. Različite vrste stakla imaju različite tačke topljenja, pa njihovo mešanje može da dovede do pucanja i deformacija. Pored toga, nije jednostavno obezbediti dovoljno čistog i dobro razvrstanog otpadnog stakla, a sam proces topljenja zahteva visoke temperature i visoke troškove, što predstavlja poseban problem za male radionice i umetničke studije.
Dodatni problem je i nedostatak edukativnih programa i radionica, iako rad sa recikliranim staklom traži posebna znanja i veštine, istaknuto je na Forumu „Kreativno staklo“ na kojem su učestvovali stručnjaci, umetnici i edukatori o staklu iz Srbije, Danske, Slovenije, Rumunije, Bugarske i Velike Britanije.
Važna uloga industrije, umetnosti i nasleđa
Na skupu je istaknuto da upravo umetnici i inovativni preduzetnici daju novi život istorijskim praksama ponovne upotrebe stakla. Time staklo dobija dvostruku ulogu — kao industrijski materijal i kao medijum koji povezuje estetiku, proizvodnju i održivost.
Forum „Kreativno staklo“ održan je u okviru jubileja domaćeg staklarstva, koje u Srbiji ima tradiciju dugu 180 godina. Uprkos tome što su mnoge fabrike kroz decenije nestale, nasleđe ove industrije i dalje ostaje važan deo kulturnog i ekonomskog identiteta zemlje.
