Na konferenciji „Obnovljivi izvori energije Srbija 2025“ u Vrdniku istaknuto je da su Srbija i Albanija najdalje u uspostavljanju pravnog okvira za projekte obnovljivih izvora energije, dok ostale zemlje regiona još usklađuju regulatorne mehanizme.
Konferencija „Obnovljivi izvori energije Srbija 2025“, održana u Vrdniku, tokom dva dana okupila je donosioce odluka, predstavnike kompanija, investitora, banaka i akademsku zajednicu. Govornici su saglasni da sve zemlje Zapadnog Balkana dele slične izazove u razvoju projekata obnovljivih izvora energije, ali da su pravni i regulatorni iskoraci u Srbiji i Albaniji vidljivi i primeri koji ostalima mogu poslužiti.
Na panelima je istaknuto da, iako je većina zemalja u regionu započela zakonske reforme, tempo i obim promena varira. Primer je Severna Makedonija, koja je tek prošle godine formirala Ministarstvo energetike, dok u Bosni i Hercegovini projekti često nailaze na komplikacije zbog različitih propisa na entitetskom nivou. Takve razlike otežavaju investitorima i usporavaju realizaciju prekograničnih projekata.
Ključni projekti i investicije u Srbiji
Iz regiona dolaze najave velikih investicija. Kompanija Fortis Energy navodi da razvija više od 1,6 gigavata projekata u Zapadnom Balkanu. Među najznačajnijim projektima u Srbiji izdvojeni su solarne elektrane „Noćaj 1“ i „Noćaj 2“ ukupnog kapaciteta od 180 MW, kao i tri vetroprojekta — Vranje, Gornjak i Juhor — uz pripadajuće baterijske kapacitete.
Govornici očekuju da će vetropark Vranje biti među prvim projektima spremnim za izgradnju („ready to build“). Poseban interes budi činjenica da će solari „Noćaj 1 i 2“ biti razvijeni bez državnih podsticaja, što odražava pomeranje tržišta ka projektima koji se mogu realizovati na tržišnim osnovama.
Predstavnici domaćih firmi istakli su napredak u ulozi domaćih izvođača: do nedavno je retko bilo da srpske kompanije dobiju priliku da budu glavni ugovarači (EPC) na velikim projektima. Primer uspeha prikazan je kroz realizaciju vetroparka „Pupin“ i ubrzani rad na projektu „Čibuk 2“ (155 MW), gde su domaći izvođači u konzorcijumu postigli visok stepen završetka u kratkom roku, čime su ojačali konkurentnost za nove poslove.
Finansiranje i partnerska podrška
Za veće projekte često se očekuje angažman banaka i međunarodnih finansijskih institucija. Govornici su naglasili da projekti sa ukupnim kapitalnim ulaganjima znatno većim od 150 miliona evra zahtevaju partnerstva i fidbek od finansijskih institucija kako bi bili izvodljivi.
U diskusijama je ukazano da se elektroenergetski sektor transformiše: potrošnja više ne beleži jake sezonske pikove koliko ranije, rastu zahtevi za energijom zbog električnih vozila, sve veće digitalizacije i primene veštačke inteligencije. To postavlja dodatne zahteve i pred planere proizvodnje i mrežne infrastrukture.
Među ključnim izazovima su neusaglašenost pravila između jurisdikcija, potreba za stabilnim regulatornim okruženjem, pristup finansiranju i jačanje kapaciteta domaćih izvođača. Preporuke sa konferencije uključuju unapređenje regionalne koordinacije, ubrzanje izdavanja dozvola i veći angažman lokalnih kompanija kroz transfer znanja i tehnologija.
Konferenciju je peti put organizovalo udruženje „Obnovljivi izvori energije Srbije“, koje okuplja predstavnike industrije, stručnjake i donosioce odluka kako bi podstaklo dijalog o budućim politikama i projektima u sektoru OIE.
