Prioritet u zaštiti kvaliteta vazduha i merama za unapređenje kvaliteta vazduha u Programu Vlade za zaštitu vazduha u Srbiji do 2030. godine imaju gradovi Beograd, Kragujevac, Niš, Valjevo i Užice, koji se smatraju crnim tačkama zagađenja.
Da bi se Srbija do 2030. godine uskladila sa ograničenjima za zagađenje vazduha propisanim u Evropskoj uniji ima cilj da smanji emisije sumpor dioksida (SO2) za 92%, emisije azotnih oksida (Nox) za 60,6%, praškaste materije PM10 za 50,9, PM2.5 za 58,3%, isparljiva organska jedinjenje (VOC) za 28,3% i amonijaka (NH3) za 20,5% u poređenju sa 2015. godinom.
Kada je reč o uticajima posebnih PiM na životnu sredinu, daleko najveći doprinos daju podsticaji za bržu zamenu kućnih grejnih tela novim eko-dizajniranim uređajima i toplotnim pumpama, uz veći procenat zamene u Kragujevcu, Beogradu, Nišu, Valjevu i Užicu.
Najviše podsticaja u gradovima – crnim tačkama zagađenja
Javna finansijska podrška je razvijena radi obezbeđivanja brže zamene starih uređaja u celoj Srbiji. Međutim, akcenat je stavljen na pet gradova u kojima je potrebno brže izvršiti zamenu u poređenju sa ostatkom Srbije, a s ciljem obezbeđivanja usaglašenosti sa graničnim vrednostima emisija PM10 i PM2.5 i postizanje odgovarajućeg kvaliteta vazduha 2030. godine. Stepen smanjenja emisija suspendovanih čestica u ovim gradovima mora biti veći nego u ostalim delovima Srbije i to za 56% manji u Beogradu, u Kragujevcu -54%; u Nišu -73%; Valjevu -73% i Užicu -81% (sve u odnosu na 2015. godinu).
Ostali deo Srbije treba da smanji emisiju suspendovanih čestica za 46% da bi došlo do usaglašenosti sa graničnim vrednostima emisije za kvalitet vazduha.
U Kragujevcu, mora se zameniti najmanje 58% postojećih uređaja eko-dizajniranim, od čega najmanje 25% moraju biti uređaji na pelet.
U Beogradu najmanje 58% uređaja mora biti zamenjeno samo uređajima na pelet.
U Valjevu i Nišu najmanje 74% uređaja mora biti zamenjeno sa do 50% uređaja na pelet i 50% ili više toplotnim pumpama.
U Užicu najmanje 80% uređaja mora biti zamenjeno sa 85% ili više toplotnih pumpi i do 15% uređajima na pelet.
Iznos finansijskih podsticaja je sledeći: 50% na celoj teritoriji Republike Srbije, osim u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Valjevu i Užicu, gde se razmatraju podsticaji na nivou od 80% iznosa investicije (za socio-ekonomski najugroženije podnosioce zahteva, treba razmotriti podršku u iznosu od 100%), piše u Programu.
Ukupno se predviđa da će kumulativna podsticajna sredstva dodeljena potrošačima u periodu 2022-2030. godine dostići 417 miliona evra, od čega 62% (258,4 od 417 miliona evra) ide za dodatnu zamenu postojećih uređaja za grejanje u domaćinstvima novim koji ispunjavaju zahteve eko-dizajna i toplotnim pumpama.
Pored toga, navodi se u Programu Vlade, treba osigurati da će pet gradova koji se smatraju crnim tačkama zagađenja suspendovanim česticama imati dovoljno raspoloživih sredstava za finansijske podsticaje i to: Kragujevac u iznosu od 5,6 miliona evra, Beograd u iznosu od 39,6 miliona evra, Niš u iznosu od 25,9 miliona evra, Valjevo od 13,9 miliona evra i Užice u iznosu 13,6 miliona evra. Za ostatak Srbije je naveden iznos finansijskih podsticaja u vrednosti 159,8 miliona evra.
