Prema najnovijoj analizi, samo sedam zemalja na svetu ispunilo je smernice Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu vazduha, dok su u ostatku sveta nivoi zagađenja i dalje alarmantno visoki.
Samo sedam zemalja u svetu ispunilo je u 2024. godini preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o kvalitetu vazduha u pogledu prisustva toksičnih čestica PM2.5, pokazala je analiza švajcarske kompanije IQAir.
Ovaj podatak znači da je vazduh u gotovo svim zemljama sveta zagađeniji nego što lekari preporučuju, prenosi britanski Gardijan.
Najčistiji i najzagađeniji delovi sveta
Zemlje koje se izdvajaju po najčistijem vazduhu su:
- Australija
- Novi Zeland
- Estonija
- Island
- I nekoliko manjih ostrvskih država.
S druge strane, najzagađenije zemlje su:
- Čad
- Bangladeš
- Pakistan
- Kongo
- Indija
U ovim zemljama nivo toksičnih čestica PM2.5 bio je čak deset puta veći od preporuka SZO.
Zagađenje vazduha – drugi najveći rizik po zdravlje
Stručnjaci upozoravaju da je zagađeni vazduh drugi najveći faktor rizika za smrtnost, odmah posle visokog krvnog pritiska. Epidemiolozi ističu da bi se milioni života godišnje mogli spasiti ako bi se standardi SZO poštovali.
„Zagađenje vazduha ne ubija trenutno, pa može biti potrebno dve do tri decenije da se uoče posledice po zdravlje, osim u ekstremnim slučajevima“, objasnio je direktor IQAir, Frenk Hames.
Studija je pokazala da je došlo do izvesnog napretka — procenat gradova koji su ispunili standarde SZO porastao je sa 9% u 2023. na 17% u 2024. godini. Posebno se poboljšao kvalitet vazduha u Indiji i Kini, gde je nivo zagađenja skoro prepolovljen od 2013. do 2020. godine.
Peking sada ima sličan nivo zagađenja kao Sarajevo, koje je drugu godinu zaredom proglašeno za najzagađeniji grad u Evropi.
Evropa – veliki kontrasti u kvalitetu vazduha
Epidemiolog Zorana Jovanović Andersen sa Univerziteta u Kopenhagenu istakla je zabrinjavajuće podatke u vezi s kvalitetom vazduha u Evropi.
„Ogroman je disparitet u kvalitetu vazduha čak i na jednom od najčistijih kontinenata. Građani istočne Evrope i zemalja Balkana koje nisu članice EU udišu najzagađeniji vazduh u Evropi“, navela je Andersenova.
Naučnici preporučuju niz mera koje bi mogle doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha, među kojima su:
- Investicije u obnovljive izvore energije
- Unapređenje javnog prevoza
- Izgradnja biciklističke infrastrukture
- Zabrana sagorevanja poljoprivrednog otpada
