Trend stabilizacije na tržištu nepokretnosti u Srbiji nastavljen je u prvom polugodištu 2023. godine nakon dvogodišnjeg izrazitog rasta.
Rast je usledio nakon pandemije korona-virusa, a uprkos smirivanju aktivnosti, tržište je i dalje na višem nivou u odnosu na period pre pandemije, prenosi zvanični sajt Republičkog geodetskog zavoda.
Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 3,3 milijardi evra, što je 81 odsto više u odnosu na prvo polugodište 2019. godine i 12 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupan broj kupoprodaja iznosio je 60.014 što je 26 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2019. godine i 12 odsto manje nego u drugom kvartalu 2022. godine.
Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je pet odsto manje nego prošle godine. Iz kreditnih sredstava najviše su plaćani stanovi – 18 odsto. Najveći udeo u ukupnoj vrednosti tržišta zauzima prodaja stanova (1,8 milijardi evra), sa učešćem od 54 odsto od ukupno prometovane vrednosti. Za kuće je izdvojeno 257,6 miliona evra (8 odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 220 miliona evra (7 odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 178 miliona evra (5 odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 105,3 miliona evra (3 odsto od ukupne vrednosti).
U Beogradu, u prvom polugodištu 2023. godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 1,7 milijardi evra, od čega je najviše potrošeno na kupovinu stanova – 1,1 milijardi evra.
Najveće cene su postignute za stanove u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 11.475 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, u istom kompleksu, i iznosi 2.601.888 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.802.000 evra dok je najskuplje parking mesto plaćeno 58.400 evra, na teritoriji iste opštine.
Podsećamo, Republički zavod za statistku saopštio je nedavno da je u juču 2023. godine došlo do povećanja broja izdatih građevinskih dozvola.
