U Srbiji je predviđeno 26 regionalnih deponija, ali trenutno funkcioniše samo 10, što dovodi do nekontrolisanog odlaganja otpada i rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Srbija se i dalje suočava sa ozbiljnim problemima upravljanja komunalnim otpadom, jer od 26 planiranih regionalnih deponija, trenutno funkcioniše samo 10, izjavio je Slobodan Krstović direktor za održivi razvoj NALED-a.
Najveći problem predstavlja odlaganje otpada na nesanitarnim i nekontrolisanim lokacijama, što može zagaditi podzemne vode i izazvati nekontrolisane požare.
„Ono što završi u prirodi i na nesanitarnim smetlištima postaje ozbiljan rizik za život i zdravlje ljudi. Zbog nedostatka primarne selekcije u komunalnom otpadu često se nalaze metali, građevinski, medicinski i farmaceutski otpad“, upozorio je Krstović.
Potreba za primarnom selekcijom otpada
Krstović ističe da je primarna selekcija otpada ključna za rešenje problema, jer omogućava odvajanje i reciklažu otpada na samom izvoru. Takođe, naglašava važnost unapređenja depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada, koji bi trebalo da zaživi od 2027. godine i tretira plastiku i limenke.
„Cilj je da ambalaža ne završava na deponijama, već da ponovo uđe u proizvodni proces“, objasnio je Krstović i dodao da NALED zagovara upotrebu digitalnih rešenja za efikasnije upravljanje ambalažnim otpadom.
Problem u sprovođenju zakona i nedostatak infrastrukture
Iako je zakonodavni okvir Srbije usklađen sa regulativama Evropske unije, problem je sprovođenje propisa u praksi.
„Stanje na terenu ne odgovara zakonima. Nedostaju infrastruktura, svest građana i kapaciteti lokalnih samouprava da sprovedu zadate mere“, naveo je Krstović.
U okviru Zelene agende za Zapadni Balkan, Srbiji su dostupna određena sredstva, a Evropska banka za obnovu i razvoj i Francuska razvojna agencija (AFD) finansiraju projekte deponija za upravljanje čvrstim otpadom.
Među dobrim primerima Krstović ističe deponiju Vinča, koja sada funkcioniše po najvišim standardima i značajno je poboljšala sistem upravljanja otpadom u Beogradu.
Upotreba otpada kao energenta – sledeći korak?
Krstović smatra da bi korišćenje komunalnog otpada za proizvodnju energije mogao biti sledeći važan korak u ekološkoj tranziciji Srbije.
U okviru projekta “BEST – Saradnja u upravljanju otpadom”, koji finansira Evropska unija, grad Novi Pazar i opština Tutin su, zajedno sa partnerima iz Crne Gore, unapredili infrastrukturu za sakupljanje otpada.
„Novi Pazar je dobio 1.500 kanti i specijalno vozilo, dok je Mojkovac dobio 500 kanti i presu za baliranje otpada. Rezultati pokazuju da građani u tim sredinama sada više vode računa o zaštiti životne sredine“, zaključio je Krstović.
