Iako Srbija u 2024. beleži visok privredni rast, stručnjaci upozoravaju da dominantna domaća tražnja usporava pad inflacije i povećava spoljnotrgovinski deficit.
Srbija je tokom 2024. godine ostvarila relativno visok privredni rast vođen domaćom tražnjom, ali uz značajno povećanje spoljnotrgovinskih deficita, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na predstavljanju 78. broja Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika.
Arsić je istakao da domaća tražnja, iako ključni pokretač rasta, doprinosi usporenom opadanju inflacije i rastu spoljnih deficita. On je ocenio da je fiskalni deficit za 2024. godinu manji od planiranih 2,7% BDP-a, dok se za narednu godinu očekuje ubrzanje rasta BDP-a na oko 4%.
Inflacija i spoljni deficiti
Prema Arsićevim rečima, inflacija je u 2024. blizu gornje granice ciljnog koridora, dok su spoljni deficiti dodatno povećani. Fiskalna politika ostaje ekspanzivna, s očekivanim deficitom od 3% BDP-a u 2025. godini.
Trendovi u zapošljavanju su pozitivni, uz blagi rast zaposlenosti i opadanje nezaposlenosti, ali i ubrzan rast zarada, što povećava jedinične troškove rada.
Arsić je naglasio da dugoročno održiv rast zahteva veće oslanjanje na domaće investicije, povećanje učešća visokotehnoloških delatnosti, unapređenje makroekonomske stabilnosti i razvoj obrazovane radne snage.
Budžet za 2025. predviđa javne rashode od 44,7% BDP-a, što je za 2,7 procentnih poena više od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope. Povećanje rashoda za penzije i plate planirano je brže od nominalnog rasta BDP-a, dok su javne investicije zadržane na visokom nivou od 7,4% BDP-a.
