Postpraznična depresija jeste realnost koju mnogi od nas prolaze. Fizička aktivnost, izbegavanje alkohola, razgovor sa prijateljem i poseta psihoterapeutu ukoliko je to potrebno – neka su od rešenja za ponovno uspostavljanje psihološke stabilnosti.
Postpraznična depresija nije mit, već neugodna stvarnost s kojom se suočavamo svake godine. Već u trećoj nedelji januara, koju često nazivaju „najdepresivnijom nedeljom“, budemo razočarani. Sve zbog neispunjenih velikih očekivanja koja smo sebi nametnuli na kreju prethodne i početku nove godine, rekla je Psihološkinja Ana Vlajković na tribini „Kafa sa psihologom“, prenosi FoNet.
Prema njenim rečima, ova vrsta depresije traje obično do dve nedelje, i uglavnom se povlači bez terapije. Dobro je znati da u situaciji postpraznične depresije, koja može biti oblik melanholije, postoji nekoliko tehnika koje možemo primeniti.
Fizička aktivnost za psihološku stabilnost
„Prva i najvažnija stvar je da se pokrenemo, ali ne samo da pravimo planove u svojoj glavi, već da se zaista fizički aktiviramo. Prošetajte, idite na trening, ili se bavite nekom drugom aktivnošću koja vam prija“, savetuje Vlajković.
Psihološkinja naglašava da bi svakodnevno trebali izdvojiti barem sat vremena za fizičku aktivnost, bez obzira na obim posla i sve druge izgovore. Iako nam reč „moramo“ može izazivati otpor, disciplina da brinemo o svom telu uprkos nedostatku motivacije može nas izvući iz učmalosti.
Prema njenim rečima, istraživanja sprovedena od osamdesetih godina pokazuju da sve manje ljudi traži psihoterapiju ili druge oblike psihološke podrške. Međutim, kako novogodišnji praznici prolaze, broj prijema u psihijatrijske ustanove brzo raste, kao i potreba za psihoterapijom, upozorava Vlajković.
Uzimanje lekova „na svoju ruku“ je nedopustivo!
Na pitanje o riziku uzimanja antidepresiva na „svoju ruku“, Vlajković je rekla kako je to „apsolutno nedopustivo i opasno“ jer antidepresivi i anksiolitici ne deluju isto na sve, a kod nekih ljudi mogu da proizvedu i kontraefekte. „To što je nekome neki lek pomogao to ne znači da će pomoći nekom drugom. Antidepresive i anksiolitike nikako ne treba uzimati bez lekarskog recepta“, upozorila je Vlajković.
Ukratko, priznajmo da postpraznična depresija jeste realnost koju mnogi od nas prolaze. Fizička aktivnost, izbegavanje alkohola, razgovor sa prijateljem kojim se emocije mogu „pročistiti“ mogu olakšati simptome postpraznične depresije i skratiti put do povratka u psihološku stabilnost.
Naravno, ne treba se stideti da zatražimo pomoć stručnjaka ako je to potrebno. Jer, na kraju krajeva, naše mentalno zdravlje je jednako važno kao i fizičko.
