Poslednja sedmica pred Časni post nosi posebne običaje i simnoliku: uz posebna pravila u ishrani šalje važnu duhovnu poruku – praštanje.
Siropusna nedelja, koja prethodi Velikom postu, za pravoslavne vernike predstavlja vreme postepene pripreme za najduži i najstroži crkveni post u godini. Od danas se više ne jede meso sve do Vaskrsa, koji ove godine pada 20. aprila, ali su mlečni proizvodi i jaja dozvoljeni tokom cele nedelje, uključujući i sredu i petak.
Ova nedelja ima i dublju duhovnu simboliku – poznata je i kao Nedelja praštanja, jer se završava Belim pokladama, kada vernici traže oproštaj jedni od drugih kako bi u post ušli duhovno očišćeni.
Običaji i narodna verovanja
Siropusna nedelja poznata je i kao bela, sirna ili zagonetna nedelja, a u narodu se tradicionalno vezuje za Bele poklade, običajni praznik veselja i zajedništva.
U selima su nekada organizovane maskirane povorke, koje su išle od kuće do kuće i bile dočekane darovima. U nekim delovima zemlje, oko zapisa su se podizale velike ljuljaške, oko kojih se narod okupljao, a momci i devojke ljuljali, verujući da to donosi plodnost i napredak.
Prema narodnom verovanju, u ovoj sedmici zemlja „spava“, pa se nije radilo u njivama i poljima. Žene su obavljale samo najosnovnije poslove, dok se deci zabranjivalo da štapovima diraju vodu, verujući da bi to moglo poremetiti prirodni poredak.
Duhovna poruka – praštanje i priprema za post
Siropusna nedelja nije samo period promena u ishrani, već i prilika za duhovno pročišćenje. Ovo je vreme kada se podstiče praštanje – kako bismo u Časni post ušli sa mirom u srcu i spremni za duhovno uzdizanje.
Veliki post ove godine počinje 3. marta, a za pravoslavne vernike predstavlja period molitve, uzdržanja i pripreme za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.
