Popis 2021. godine biće sproveden u periodu od 1. do 30. aprila. Do sada smo imali praksu da terenska realizacija popisa traje dve sedmice, a sledeće godine trajaće četiri sedmice
Skupština Republike Srbije je 3. februara ove godine usvojila Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine. U prošlom popisu, 2011. godine, slogan je bio „Popis je beleška za budućnost“, jer popis je u osnovi statistička slika Srbije u datom trenutku.
Pored odogovora na osnovno pitanje: „Koliko nas je?,“ popisom se obezbeđuje i odgovor na pitanje: „Ko smo?,“ u relacijama starosti, pola, obrazovanja, aktivnosti, zanimanja i ostalih obeležja građana, kao i odgovor na pitanje: „Gde i kako živimo?,“ u svetlu informacija o vrsti stana, opremljenosti stana osnovnim instalacijama vode, struje, itd. Odgovori na ova pitanja daju numerički okvir populacije, što je osnov efikasnog planiranja, razvoja ekonomske, socijalne, populacione, agrarne i dr. politike, ali i administrativnih aktivnosti i naučnh istraživanja, objašnjava za Naša mesta, Snežana Lakčević, pomoćnik direktora za Sektor društvenih statistika u Republičkom zavodu za statistiku, dodajući da će naredni popis po prvi put biti rađen korišćenjem laptopova (elektronski upitnici) umesto popunjavanjem papirnih upitnika.
- Kada će biti održan popis i koliko ljudi će u njemu učestvovati?
„Popis 2021. godine biće sproveden u periodu od 1. do 30. aprila. Do sada smo imali praksu da terenska realizacija popisa traje dve sedmice, a sledeće godine trajaće četiri sedmice. Pre svega smo imali želju da smanjimo broj neposrednih učesnika u popisu, odnosno popisivača i instruktora. Poređenja radi, 2011. godine bilo je angažovano preko 36.000 popisivača i oko 4.500 instruktora, a kad se dodaju i koordinatori, republički instruktori, operateri, članovi popisnih komisija, stiglo se i do 45.000 ljudi koji su na ovaj ili onaj način učestvovali u popisu.
Sledeće godine na popisu će biti angažovano oko 15.000 popisivača i oko 2.500 instruktora i oni će raditi na terenu mesec dana. Međutim, za razliku od ranijih popisa kada je jedan popisivač bio zadužen da izvrši popis u jednom popisnom krugu, sada će, u proseku, imati tri popisna kruga. Ovo je omogućeno korišćenjem laptopova, tj. elektronskih upitnika, jer alikacija, u zavisnosti od starosti ispitanika, automatski preskače neka pitanja. Tako npr. ukoliko se popisuje dete mlađe od 15 godina, preskaču se pitanja u vezi sa stečenim obrazovanjem, zanimanjem i sl.
Želim da naglasim da je kompletan kontingent laptopova,uprkos pandemiji, stigao na vreme i upravo naše ekipe instaliraju operativne sisteme. Tu ima jako mnogo posla.
Popis je simbol za masovnost. Statističari ističu da je popis najmasovnija, najskuplja, najkompleksnija akcija, koja umnogome prevazilazi okvire statističkog istraživanja.
U februaru smo povodom usvajanja Zakona o popisu okupili predstavnike ministarstava i posebnih organizacija koje imaju određene obaveze tokom priprema i realizacije predstojećeg popisa, ali bili su prisutni i predstavnici akademske zajednice, civilnog sektora društva, nacionalnih saveta nacionalnih manjina i dr. Cilj ovog skupa bio je da se neposredni akteri u Popisu 2021. (ministarstva i posebne organizacije), kao i korisnici popisnih podataka upoznaju sa aktivnostima RZS-a na pripremama popisa, obavezama koje proističu iz Zakona o popisu, sadržajem popisnih upitnika i planiranim aktivnostima u narednom periodu, uključujući i aktivnosti koje su predviđene za period nakon Popisa 2021, a odnose se na jačanje kapaciteta države za sprovođenje narednog popisa na bazi administrativnih registara.
- Šta će korišćenje laptopova značiti u pogledu bezbednosti ličnih podataka koje građani daju?
Umesto popunjavanja papirnih upitnika, popisivač će unositi podatke u elektronske upitnike koristeći laptopove i time ne samo da će se znatno popraviti kvalitet podataka, s obzirom da aplikacija ima ugrađena pravila koja onemogućavaju logičke ili slučajne greške, već će i bezbednost podataka biti na mnogo višem nivou. Ranije je popisivač unosio podatke na papir, pa ga je predavao instruktoru i taj obrazac bi prošao nekoliko ruku dok ne dođe do faze unosa podataka u sistem. Sada popisivač unosi podatke u elektronski upitnik i kada pritisne enter oni direktno idu na server RZS. Niko nema uvid u podatke. Sve mere zaštite, recimo u slučaju krađe laptopa, su preduzete.
Moći ćemo da pratimo svaku izmenu u slogu. Ukoliko bi npr. popisivač izmenio neki podatak, mi ćemo imati trag o tome. Dakle, podaci građana su zaštićeni i jako je ograničen broj ljudi, koji imaju posebne dozvole, koji će imati pristup individualnim podacima. Pored toga, korišćenjem elektronskih upitnika faza obrade podataka je skraćena, brže će biti objavljeni konačni rezultati popisa i kao što sam već navela značajno se smanjuje potreban broj popisivača i instruktora.
- Kod prethodnog popisa bilo je glasina da će se podaci iz popisa koristiti za utvrđivanje i naplatu poreza na izdavanje stanova. Ima li mesta takvim glasinama?
Kada su se 2013. godine pojavili takvi tekstovi mi smo odmah reagovali i demantovali. Čak smo i ugradili u Zakon, u članu 29, da se podaci prikupljeni u popisu ne mogu upotrebljavati u svrhu utvrđivanja obaveza građana, niti se mogu koristiti kao dokaz u svrhu ostvarivanja prava građana. Dakle, podaci prikupljeni u popisu koriste se samo i isključivo u statističke svrhe. Dešavalo nam se da su ljudima tražili iz Hrvatske potvrdu o tome kako su se izjasnili o nacionalnoj pripadnosti na Popisu 2011. godine da bi ostvarili prava na državljanstvo tamo. Mi smo tada imali papirne upitnike i prema tadašnjem Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti ljudi su imali pravo uvida u svoj upitnik. Davali smo kopiju upitnika samo na lični zahtev, ali je lice moralo da se predstavi imenom, prezimenom, brojem lične karte, JMBG-om i adresom stanovanja. Ovu praksu smo prekinuli onog trenutka kada je u skladu sa Uredbom o čuvanju registraturskog materijala kompletan popisni materijal komisijski uništen nakon završenog unosa.
Sada nema papirnih upitnika, podaci su kriptovani i podaci se prema Zakonu koriste samo u statističke svrhe. Niko ne može građanima da nametne nikakve obaveze na osnovu podataka iz popisa.
Pored toga, podaci se publikuju samo kao agregirani, zbirni podaci. Ipak, u slučaju malih naselja, sa recimo manje od 100 stanovnika, moguće je ukrštanjem određenih podataka, statističkim rečnikom reći da je razotkrivena izveštajna jedinica. U tim situacijama, tj. da bismo sprečili razotkrivanje izveštajne jedinice, a sledeći primere dobre prakse drugih država, mi smo vršili prikrivanje osetljivih podataka, ili iskazivali popisne podatke na višim teritorijalnim nivoima, kao što su opštine, oblasti, regioni…
- Kakva je uloga lokalnih samouprava u popisu?
Za svaku opštinu, grad i gradsku opštinu Grada Beograda formira se popisna komisija. Prema Zakonu o popisu rok za formiranje popisnih komisija je 10 meseci od usvajanja zakona. S obzirom na to da je Zakon usvojen 3. februara 2020, sve popisne komisije treba da budu formirane do 3. decembra. One će se sastojati od tri do sedam članova u zavisnosti od broja stanovnika u opštini/ gradu, od konfiguracije terena, odnosno površine, od broja naselja u toj opštini… Osnovni zadatak popisnih komisija, kojih će biti 161 (pošto će, npr. u gradu Nišu biti formirana jedna popisna komisija iako ima pet gradskih opština), je da u skladu sa instrukcijama Republičkog zavoda za statistiku preduzmu sve neophodne radnje kako bi popis tekao nesmetano na teritoriji tog grada ili opštine. To znači da popisne komisije treba da promovišu popis, da obaveste stanovništvo o značaju i ciljevima Popisa, dužnostima i pravima građana, da obezbede prostorije za selekciju i obuku kandidata za instruktore i popisivače, da pruže stručnu pomoć i rešavaju sporne situacije na terenu, itd.
- Šta će sadržati obrasci?
Sadržaj popisnih upitnika već je vje utvrđen i u potpunosti je usklađen sa međunarodnim preporukama za popise stanovništva koje zajedno pred svaku popisnu rundu izrađuju UNECE i Evrostat, a usvaja Konferencija evropskih statističara, kao i sa nacionalnim potrebama i potrebama korisnika popisnih podataka.
Upitnik za lica (tzv. Popisnica) će sadržati demografska pitanja, pitanja o obrazovnim, migratornim i ekonomskim karakteristikama stanovništva. Imaćemo i pitanja na koji način lica koja se školuju odlaze u školu/na fakultet ili, ukoliko lice radi, o sredstvu putovanja na posao, čime ćemo prikupiti vredne podatke za planiranje javnog prevoza. Takođe, tu je i pitanje o tome da li je lice pismeno, ali i da li je kompjuterski pismeno, a imamo i set pitanja vezanih za invaliditet. Što se tiče stanova, pitanja se odnose na površinu stambene jedinice, broj soba, da li u stanu postoje kanalizacione, vodovodne i druge instalacije, a svrha postavljanja ovih pitanja jeste da sagledamo uslove stanovanja naših građana.
- Neke zemlje sprovode popise na bazi registra bez popisivača. Koliko smo mi daleko od tog načina popisivanja?
Za popis na bazi registra potreban je pre svega sveobuhvatan, ažuran centralni registar građana koji kod nas treba da zaživi od 1. septembra. Ali, potreban je i niz, ne manje bitnih registara, kao što je Adresni registar, zatim registar obrazovnog sistema koji Ministarstvo prosvete razvija, potreban je registar domaćinstava, registar zgrada i stanova koje takođe nemamo. Mi iz statistike sarađujemo sa svim državnim organima koji uspostavljaju registre kako bismo obezbedili da se u njima koriste, kada se radi o statističkim obeležjima, međunarodno priznati standardi (definicije i klasifikacije). To je put kojim država ide, ali za to treba vremena.
Popis 2021. trebalo bi da bude poslednji popis u Srbiji koji se sprovodi na tradicionalan način, tj. neposrednim pojedinačnim popisivanjem svih jedinica (lica, domaćinstava i stanova). Imajući u vidu brojne aktivnosti koje se na nivou države sprovode u oblasti unapređenja postojećih i uspostavljanja novih administrativnih baza podataka, realno je očekivati da će se u narednom periodu steći uslovi za sprovođenje popisa na bazi registara. Upravo će rezultati Popisa 2021. poslužiti za proveru obuhvata i kvaliteta podataka koji se vode u administrativnim registrima, ali i za uspostavljanje statističkog registra stanovništva, koji će se ažurirati iz administrativnih izvora i biti osnov za sprovođenje narednog popisa, 2031. godine. Osnovna prednost popisa baziranih na registrima jeste da se, za razliku od tradicionalnih popisa, koji se zbog visokih troškova i kompleksne organizacije sprovode u razmacima od deset godina, mogu po potrebi realizovati u daleko kraćim vremenskim intervalima.
- Koliko će koštati popis 2021. godine?
Prema Zakonu, popis će ukupno koštati oko 29 miliona evra ili oko 4,2 evra po stanovniku što nas, ako poredimo sa drugim državama koje sprovode popis na tradicionalan način, svrstava među države sa jefitnijim popisima. Svakako da nismo uporedivi sa državama koje sprovode popis na bazi registara, tu je popis mnogo jeftiniji, ali kada te države iskazuju popisne troškove u jednoj godini, tu nisu uključeni troškovi uspostavljanja i održavanja tih registara. Laptopovi su kupljeni sredstvima iz budžeta Republike Srbije i koristiće se i za sprovođenje Popisa poljoprivrede, koji je planiran za jesen 2021. Plaćanje popisivača, instruktora, obuka, priprema terena i druge aktivnosti u vezi sa popisom finansiraju se iz IPA 2018 nacinalnog programa, što svakako uključuje i kontribuciju naše države
Istorija popisa u Srbiji
Prvi popis na tlu tadašnje Srbije sproveden je 1834. godine po naređenju kneza Miloša Obrenovića. Popisom je obuhvaćeno celokupno stanovništvo osim Turaka i, kako se navodi u dokumentima, Cigana, jer nisu bili podložni opštem oporezivanju. Tada je popisano nešto manje od 700.000 stanovnika. Od tog prvog „popisa ljudstva“ popisi su do 1890. godine vršeni u nejednakim vremenskim intervalima zbog potrebe da se nakon burnih istorijskih događaja snime promene u teritorijalnom rasporedu i sastavu stanovništva. Popis iz 1866. godine smatra se prvim modernim popisom, čemu je svakako doprinelo formiranje Ekonomskog odeljenja pri Ministarstvu finansija 1862. godine, koje je pored ostalog dobilo zadatak i da obavlja statističke poslove iz domena državne uprave, kao i formiranje, dve godine kasnije, Statističkog odeljenja pri Ministarstvu finansija. Prvi popis sproveden na osnovu Zakona o popisu ljudstva i imovine je Popis 1884. godine i od tada svi popisi u Srbiji su rađeni na osnovu posebnog zakonskog akta. Od Popisa 1890. godine do 1910. godine popisi su rađeni petogodišnje, a onda zbog Prvog svetskog rata je preskočen popis 1915. godine, a od popisa 1921. godine se prešlo na desetogodišnju periodiku sprovođenja popisa. Sprovedene su pripreme za popis marta 1941. godine, ali zbog izbijanja Drugog svetskog rata popis nije održan.
Nakon Drugog svetskog rata, zbog hitne potrebe da se u što kraćem roku prikupe podaci o nastalim štetama usled ratnih razaranja, kako bi podnošenje zahteva međunarodnim forumima za naknadu ratne štete počivalo na objektivnoj statističkoj dokumentaciji, 1948. godine izvršen je tzv. skraćeni popis, a već 1953. i prvi kompletan posleratni popis stanovništva. Novi popis usledio je 1961. godine, kada se ponovo, u skladu s međunarodnim preporukama (UN), uspostavlja desetogodišnja periodika sprovođenja popisa stanovništva, i to u godini koja završava jedinicom. Naredni popisi sprovedeni su 1971, 1981 i 1991. godine.
U skladu sa desetogodišnjom periodikom sprovođenja, prvi popis u novom milenijumu, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, planiran je za 2001. godinu. Međutim, zbog nemogućnosti da se obezbede neophodna finansijska sredstva za njegovo sprovođenje, ali i zbog insistiranja vlasti u Crnoj Gori da se popis odloži, popis je sproveden 2002. godine ali samo u Republici Srbiji.
Popisom 2011. godine, srpska statistika ponovo se vraća svojoj ustaljenoj periodici, tj. prvoj kalendarskoj godini u dekadi.
piše Miloš Obradović
