Skupštinski Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu podržao je nacrt Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period do 2034. godine, čiji je centralni cilj obnova prehrambenog suvereniteta i jačanje otpornosti domaćeg agrara.
Na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu data je podrška nacrtu Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2025–2034. godine. Dokument predviđa suštinsku promenu dosadašnjeg koncepta agrarne politike, sa prelaskom sa kratkoročnih mera na dugoročno planirane ishode.
Strategija kao ključne ciljeve definiše obezbeđivanje dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane, povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, ekonomsku održivost proizvođača, zaštitu prirodnih resursa i razvoj ruralnih područja.
Fokus na otpornost i održivost
U nacrtu se naglašava potreba jačanja otpornosti agrarnog sistema na klimatske i druge spoljne šokove, kao i snažnije povezivanje poljoprivredne prakse sa znanjem i naučno-istraživačkim radom, uz usklađivanje sa evropskim i međunarodnim okvirima.
Među predviđenim merama su modernizacija pijaca, koje bi trebalo da postanu savremeni centri za prodaju domaćih proizvoda, uvođenje mehanizama za veću transparentnost u formiranju cena hrane, kao i posebna podrška nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Strategija predviđa i primenu takozvane „de minimis“ podrške kao fleksibilnog instrumenta za reagovanje u slučajevima sezonskih tržišnih poremećaja, kao i pokretanje nacionalnog programa generacijske obnove u poljoprivredi, usmerenog na mlade u ruralnim područjima.
Pad samodovoljnosti i produktivnosti
Analiza postojećeg stanja ukazuje na pad samodovoljnosti u gotovo svim kategorijama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u poslednjoj deceniji, uz smanjenje pokrivenosti uvoza izvozom i izraženu razliku između proizvođačkih i maloprodajnih cena.
Podaci pokazuju i da je Srbija u analiziranom periodu zabeležila prosečan godišnji pad ukupne faktorske produktivnosti od 1,1 odsto, što značajno odstupa od evropskog proseka, iako se domaća poljoprivreda i dalje ocenjuje kao tehnički efikasna u korišćenju raspoloživih resursa.
Odboru su predstavljeni i podaci koji ukazuju na smanjenje uvoza mesa i mleka u odnosu na prethodnu godinu. U 2025. godini uvoz mleka je smanjen, dok je zabeležen pozitivan bilans u korist izvoza. Istovremeno, uvoz mesa svih kategorija takođe je niži u poređenju sa 2024. godinom.
