Pored dugogodišnjih edukacija koje su sprovodjene u lokalnoj sredini, o znakovnom jeziku, načinu komunikacije sa gluvim i nagluvim, izazovima u komunikaciji i ulozi tumača za znakovni jezik, i dalje postoje predrasude vezane za zajednicu gluvih i nagluvih.
Ovu ocenu je za naš portal dala Dragana Stojilković, jedini tumač za znakovni jezik koji pokriva prostor od Leskovca do Preševa i koja radi u Gradskoj organizaciji gluvih u Leskovcu (GOGL).
Dragana ide sa gluvima kao tumač za znakovni jezik kod lekara, advokata, sud, policiju, gradsku upravu tzv zgradu „osmospratnicu“, javne ustanove, za besplatnu pravnu pomoć i gde god da je potrebno i ocenjuje da građani nisu edukovani kad je u pitanju zajednica gluvih.
„Ne gledaju u njih kad im se obraćaju. Gledaju u mene i sa mnom razgovaraju. Pitaj ga ili pitaj je, reci mu ili reci joj, kaži mu ili kaži joj. Retko se obraćaju gluvima, već se obraćaju tumaču i traže objašnjenja, a ja im to ne mogu dati. Nekada me i pitaju da li oni znaju da se potpišu, a ponekad i zaziru od njih“, kaže za naš portal Dragana Stoilković, koja je i dete gluvih roditelja.
Janićijević Verica je za naš portal rekla da je imala problema u komunikaciji sa jednim lekarom iz doma zdravlha, koji je bio veoma neprijatan i nije znao da komunicira sa njom kada je otišla sama na pregled. Posvađala se sa lekarom, a kada je pozvala tumača da ode sa njom, bila je potpuno druga situacija. Tada se lekar izvinio zbog prethodnog ponašanja. Inače, u domu zdravlja, prema njenim rečima, radi još jedan lekar koji je divan i uvek se lepo ophodi prema pacijentima.
„Škola znakovnog jezika“ – projekat koji je davao rezultate, ali ga više nema
Gluvi često u nedostatku tumača koriste porodicu da im bude most u komunikaciji sa lekarima, a lekari u komunikaciji zaborave na gluvu osobu, već sa čujućom osobom koja je došla u pratnji razgovaraju o o njihovim navikama, tegobama i terapijama, što je potpuno diskriminišući način komunikacije.
Kao jedan od načina edukacije koji je donosio rezultate u komunikaciji sa gluvima, Dragana pominje projekat škole znakovnog jezika u osnovnim školama.
To je bio najlepši posao koji am radila. Učenici petog i šestog razreda su učili znakovni jezik, dolazili su u Klub gde se okupljaju gluvi, razgovarali sa njima.
Da je to bilo divno potvrđuje i Muharem iz GOGL-a koji za naš portal kaže da se sa tom decom, koja su učila znakovni pre desetak godina, i sada ispriča kada se sretne.
Oni žele da pomognu i hoće da pomognu, kaže Muharem i misli da bi takav projekat ponovo veoma značio za zajednicu gluvih i razbijanje predrasuda koje postoje.
Ukinuli su taj projekat uz obrazloženje da ne postoje licence za učenje znakovnog jezika.
Naučeno se brzo zaboravi ako se ne koristi
„Postojao je i projekat edukacije zaposlenih u svim javnim ustanovama. Snimali smo materijale i rečnik znakovnog jezika, a to je doprinosilo edukaciji čujućih. Sprovođen je i projekat edukacije o znakovnom jeziku u jednoj srednjoj školi za nastavni kadar.
Takvi projekti su dobri jer stalno podsećaju i edukuju čujuću populaciju o načinu komunikacije sa gluvim i nagluvim, nauče ih osnovne stvari u komunikaciji. Što se tiča znakovnog jezika, on se brzo zaboravi ako se ne koristi, ocenila je Dragana.
GOGL okuplja oko 150 korisnika znakovnog jezika, od kojih je oko 70 veoma aktivno u organizaciji, dolaze redovno u Klub, druže se, angažuju se u radionicama i određenim aktivnostima.
Prostorije za rad GOGL-a finansira Grad Leskovac koji podržava i razne projekte organizacije. I sekcije. U Klubu se redovno okupljaju svakog petka i subote, druže se, slave rođendane, organizuju dočeke Nove godine, proslave 8. marta, Međunarodnog dana gluvih, igraju stoni tenis, pikado, folklor, pantomimu. Aktivni su u raznim sekcijama, slikarskim radionicama, ručnim radovima, bave se ribolovom, igraju futsal…
Smernice za rad sa gluvim i nagluvim osobama pogledajte ovde.
