Letnje vrućine nisu više samo neprijatnost, sve veći broj ljudi živi u uslovima u kojima telo teško održava normalnu temperaturu.
Petina svetske populacije danas je izložena jakom toplotnom stresu, pokazuje studija Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze.
Toplotni stres nastaje kada telo mora dodatno da se napreže kako bi održalo normalnu unutrašnju temperaturu. Na taj osećaj ne utiče samo temperatura vazduha, već i vlažnost, vetar i UV zračenje.
Ugroženo skoro milijardu ljudi više nego 1970.
Prema istraživanju, toplotni stres u svetu porastao je za 22 odsto u odnosu na 1970. godinu. To znači da je skoro milijardu ljudi više izloženo uslovima koji mogu da opterete organizam, naročito tokom dugih i intenzivnih toplotnih talasa.
Istraživači su analizirali podatke od 1950. do 2024. godine i utvrdili da su temperature naročito počele da rastu od sedamdesetih godina prošlog veka.
Noći postaju posebno opasne
Studija pokazuje da su epizode toplotnog stresa sve intenzivnije tokom najtoplijih noći.
Dnevne temperature su rasle prosečno za 0,27 stepeni Celzijusa, dok su noćne rasle još brže — za 0,32 stepena. To je važno jer se telo tokom noći prirodno oporavlja od dnevne vrućine, a kada noći ostanu tople, rizik po zdravlje raste.
Južna Evropa među ranjivim područjima
Južna Evropa se ubraja među najranjivije regione, zajedno sa severom i delovima Južne i Severne Amerike.
U periodu od 2015. do 2024. godine prosečan broj toplotnih epizoda u tim oblastima porastao je na 133, uz mogućnost da pojedini regioni imaju i do 50 dodatnih dana i noći pod jakim toplotnim stresom godišnje u poređenju sa sedamdesetim godinama.
Autori studije upozoravaju da je potrebno ozbiljnije planiranje zaštite od vrućina. Među merama se izdvajaju sistemi ranog upozoravanja, više zelenila i senke u gradovima, bolja zaštita najugroženijih stanovnika i uključivanje toplotnog stresa u procene klimatskih rizika.
