Uvođenje vanrednog stanja, u cilju zaštite stanovništva od pandemije, i upravljanje vanrednom situacijom predstavlja i deo sistema nacionalne bezbednosti, i kao takav proglašen je od strane Vlade Srbije, kao nadležnog organa.
Pandemija je, prema čl. 2. tačka 1, Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, tumačena kao „…katastrofa koja predstavlja elementarnu nepogodu…“ „… čije posledice ugrožavaju bezbednost, zdravlje i život većeg broja ljudi…“, odnosno prema istom članu 2. tačka: „…2) elementarna nepogoda je pojava… prouzrokovana delovanjem prirodnih sila kao što su… pandemija, epidemija zaraznih bolesti… i druge pojave većih razmera koje mogu da ugroze bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi…“
Može se reći da nas je zadesila katastrofa, odnosno elementarna nepogoda, u skladu sa zakonom.
U tom smislu uvođenje vanrednog stanja, u cilju zaštite stanovništva od pandemije, i upravljanje vanrednom situacijom predstavlja i deo sistema nacionalne bezbednosti, i kao takav proglašen je od strane Vlade Srbije, kao nadležnog organa, u skladu sa navedenim zakonom.
Navedeni zakon je terminološki i situaciono fokusiran na vanrednu situaciju, dok se vanredno stanje vezuje za ratne uslove, odnosno vojnobezbednosnu oblast. Preciznije, vanredno stanje je utvrđeno Ustavom, dok se vanredna situacija reguliše zakonom.
Vanredno stanje uvedeno je prema Zakonu o vanrednim situacijama, istovremeno se oslanjajući na tumačenje ustavne odredbe, koja pandemiju korona virusa tretira kao „javnu opasnost koja ugrožava opstanak države ili građana“, jer ipak zdravlje i bezbednost stanovništva treba da budu na prvom mestu, bez obzira na formalnu grešku u praksi ili terminološku razliku.
Poslanici Skupštine Srbije su 6. maja 2020. izglasali Odluku o ukidanju vanrednog stanja, proglašenog 15. marta 2020. na teritoriji Srbije, u cilju sprečavanja širenja korona virusa.
Nulti pacijent u Srbiji je registrovan 6. marta 2020, a u periodu od deset dana, odnosno do 15.marta, kada je proglašeno vanredno stanje, zabeleženo je 47 slučajeva zaraze.
U prvih mesec dana trajanja vanrednog stanja, od 15.marta do 15.aprila, registrovano je 4.873 obolelih, a preminulo 99 ljudi, što je i ostavljalo prostora za dilemu u vezi sa efikasnošću uvođenja vanrednog stanja.
Period od tri i po meseca, od kojih su građani Srbije proveli nepuna dva meseca u izolaciji, pod merama vanrednog stanja, ostaje dosta prostora za pretpostavke i nagađanja, zbog nedostajućih podataka o drugim virusnim infekcijama, sezonskom gripu – za isti period, kao komparativnim podacima.
Uvođenje vanrednog stanja trebalo je da spreči širenje zaraze korona virusom. U tom smislu primenjivane su svima nama poznate mere, počev od učenja o pravilnom pranju ruku, nošenja zaštitnih maski, do privremenog zatvaranja vrtića, škola i fakulteta, muzeja, bioskopa, restorana, kafića, odlaganja svih kulturnih i sportskih manifestacija, do uvođenja svakodnevne potpune dvanaestočasovne zabrane kretanja za sve građane, kako i potpunog dvadesetčetvoročasovnog ograničavanja kretanja svim građanima starijim od 65 godina.
Sasvim je jasno da je u okolnostima pandemije, posebno u situaciji vanrednog stanja, uloga lokalne samouprave primarna. Samim tim je i načelo primarne uloge lokalnih zajednica navedeno u čl.5. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Time je naglašeno da lokalnu samoupravu u ulozi upravljanja rizikom od katastrofa, treba da podržavaju sve nadležne državne i pokrajinske institucije.
Članom 29. ovog zakona je i preciznije utvrđena organizacija lokalne samouprave u uslovima vanredne situacije po teritorijalnom principu, obaveze formiranja kriznog štaba, međuresorske saradnje, uključivanje civilne zaštite i slično.
piše Snežana Bogić
