Oko 40 odsto javnih rashoda koji su izvršeni preko budžetske rezerve od 2018. do 2022. godine imalo je oznaku tajnosti, odnosno pripadalo je grupi poverljivih rešenja, koja se odnose na specifična, bezbednosno osetljiva pitanja.
Reč je o oko 85 milijardi dinara (720 miliona evra), od ukupno 225 milijardi dinara koji su iz budžetske rezerve raspodeljeni preko poverljivih rešenja, navodi u izveštaju Fiskalni savet.
Od tih sredstava, 35% se odnosilo na bezbednosni sektor (Ministarstvo odbrane, MUP i BIA), a ostalih 65% poverljivih rashoda iz budžetske rezerve otišlo je drugim korisnicima: Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Avio-služba Vlade, Uprava za zajedničke poslove, Generalni sekretarijat Vlade i drugi (uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta).
Finansiranje sportskih saveza
Fiskalni savet je ocenio da se finansiranje sporta i sportskih saveza se prekomerno oslanja na tekuću rezervu i da je zbog toga potrebno unaprediti budžetiranje sredstava u ovoj oblasti.
Glavni način za redovno finansiranje sporta ide preko Ministarstva sporta, konkretno kroz program za razvoj sistema sporta (ne računajući troškove administracije, nadzora i uređenja sporta, novčane nagrade za vrhunske sporte rezultate i nacionalna priznanja za poseban doprinos razvoju sporta), za šta se na godišnjem nivou prosečno izdvajalo 3-4 mlrd dinara. Dodatni kanal za finansiranje ove oblasti u periodu 2018-2023. bila je tekuća budžetska rezerva, iz koje se izdvajalo u proseku preko 1 mlrd dinara godišnje, što znači da je Vlada na ovaj način svake godine sistematski uvećavala redovna budžetska sredstva za 25-30%.
Posmatrano po korisnicima, najviše sredstava iz rezerve dobili su Fudbalski savez (1,8 mlrd dinara), Košarkaški i Teniski savez (po oko 850 mln dinara) i Olimpijski komitet Srbije (540 mln dinara).
Hram Svetog Save finansira se iz budžetske rezerve
U dokumentu se navodi da se preko tekuće budžetske rezerve svake godine gotovo udvostručavaju dotacije verskim organizacijama u odnosu na prvobitnu budžetsku aproprijaciju.
Finansiranje crkava i verskih organizacija redovan je rashod u svakom Zakonu o budžetu, a odvija se na dva načina: preko Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama na razdelu Ministarstva pravde (oko 1 mlrd dinara godišnje) i preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju kroz programske aktivnosti Zaštita kulturne baštine i podrška Srpskoj pravoslavnoj crkvi i kulturnim aktivnostima (oko 300 mln dinara godišnje).
Analiza tog tela pokazuje da se crkvene organizacije sistematski finansiraju i preko tekuće budžetske rezerve, odakle im se dodeljuje dodatnih 1-1,5 mlrd dinara praktično svake godine.
U izveštaju se navodi da je neizostavni rashod koji se svake godine finansira iz tekuće rezerve dotacije za izgradnju Hrama Svetog Save, za šta je do sad potrošeno 6,5 mlrd dinara tj. blizu 75% svih plaćanja namenjenih verskim organizacijama u posmatranom periodu.