Osamnaest gradova i opština se nalazi na listi lokalnih samouprava koje imaju treću kategoriju kvaliteta vazduha, što podrazumeva prekomernu zagađenost.
Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) je ovaj broj definisala na osnovu prekoračenja srednjih godišnjih koncentracija, kao i prekoračenja dozvoljenih broja dana sa prekograničnim srednjim dnevnim koncentracijama pojedinih zagađujućih materija u 2023. godini.
U trećoj kategoriji kvaliteta vazduha su: Popovac (kod Paraćina), Novi Pazar, Valjevo, Užice, Beograd (četrnaest mernih mesta ne računajući Mladenovac i Lazarevac), Niš (dva merna mesta), Veliki Crljeni, Pirot, Smederevo (dva merna mesta), Kosjerić, Mladenovac, Lazarevac, Pančevo (četiri merna mesta), Subotica, Šabac, Čačak, Obrenovac i Kragujevac.
Najlošiji kvalitet vazduha bio je u Popovcu (srednje godišnje koncentracije suspendovanih čestica PM10), Novom Pazaru, Valjevu, Užicu i Beogradu.
Popovac prednjači i kad je reč o broju dana kada je bila prekoračena granična srednja vrednosti koncentracije PM10. Dozvoljeno je 35 dana, a Popovac je imao 141 dan, potom Novi Pazar (118 dana), Valjevo (117), Užice (92) i Beograd.
Obaveza JLS sa prekomerno zagađenim vazduhom
Zakon o zaštiti vazduha definiše sledeće kategorije kvaliteta vazduha:
1. prva kategorija – čist ili neznatno zagađen vazduh, gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju
2. druga kategorija – umereno zagađen vazduh, gde su prekoračene granične vrednosti nivoa za jednu ili više zagađujućih materija, ali nisu prekoračene tolerantne vrednosti ni jedne zagađujuće materije
3. treća kategorija – prekomerno zagađen vazduh, gde su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija
Lokalne samouprave, u kojima je kvalitet vazduha svrstan u treću kategoriju, pripremaju plan zaštite vazduha u zonama i aglomeracijama na svojoj teritoriji.
Kada u nekoj zoni ili aglomeraciji postoji rizik od prekoračenja koncentracija opasnih po zdravlje ljudi za jednu ili više zagađujućih materija, jedinice lokalne samouprave imaju obavezu da izrade kratkoročne akcione planove kojima se definišu mere koje treba preduzeti u kratkoročnom periodu kako bi se smanjio rizik ili produženo trajanje takvog prekoračenja.
Kratkoročni akcioni planovi i informacije o načinu njihovog sprovođenja moraju biti dostupni javnosti i zainteresovanim organizacijama.
Novi Pazar počeo sa izradom Plana kvaliteta vazduha
Do kraja godine Novi Pazar bi trebalo da dobije Plan kvaliteta vazduha sa merama koje treba da budu uvedene za dugoročni period, za poboljšanje vazduha i tela koja će se baviti njihovom realizacijom.
Dimni gasovi, koji se iz ložišta emituju u atmosferu, sadrže štetne materije, kao što su: ugljen monoksid, sumporni oksidi, azotni oksidi, gasovita neorganska jedinjenja fluora i hlora i praškaste materije, teški metali.
Novi Pazar ima 14 kotlarnica na čvrsto gorivo koje su u nadležnosti lokalne samouprave, koje se nalaze u urbanom delu grada. Korišćenje kotlarnica na čvrsta goriva povećava koncentraciju suspendovanih čestica u vazduhu, vodi i zemljištu (PM2,5, PM10, azotdioksida, NO, SO2, CO, CO2, O3 …)
Grad planira zamenu kotlarnica uz subvencije za zamenu kotlarnica sa energentima na biomasu i gas, rekao je za Portal Naša mesta Rastko Arsenijević, iz Gradskog odeljenja za zaštitu životne sredine.
On je dodao da Novi Pazar prati monitoring vazduha preko automatske stanice gde je zabeleženo prekoračenje PM10 čestica 183 dana u 2023. godini, monitoring zemljišta gde nije bilo prekoračenja zagađujućih materija kao i monitoring površinskih voda čiji kvalitet je zadovoljavajući.
Kotlarnice na mazut u Zaječaru
Zbog prekoračenja godišnje granične vrednosti kvalitet vazduha u Zaječaru je ocenjen kao prekomerno zagađen, odnosno utvrđena je treća kategorija kvaliteta vazduha.
Osnovni uzrok zagađenja vazduha u Zaječaru su individualna ložišta i kotlarnice, piše u Planu kvaliteta vazduha grada Zaječara za period od 2023. do 2031. godine
Suspendovane čestice PM10 su dominantna zagađujuća materija a zagađenja su karakteristična za hladniji deo godine, preciznije za grejni period. Tada se javljaju povećane emisije u vazduh produkata sagorevanja iz individualnih ložišta i kotlarnica.
Postojeći sistem daljinskog grejanja grada Zaječara čine četiri nezavisna toplifikaciona sistema sa zasebnim kotlarnicama, koje koriste kao energent mazut – ulje za loženje srednje S.
Skupština grada Zaječara je donela Odluku o prelasku gradske toplane na biomasu i prirodni gas u gradu Zaječaru, sa izgradnjom nove toplane koja će zameniti tri postojeće toplane koje koriste mazut kao energent.
Grad Zaječar je započeo sa realizacijom projekta sufinansiranja zamene kotlova na drva i ugalj, ekološki prihvatljivijim energentima (pelet, komprimovani prirodni gas) u školama i drugim javnim objektima, u saradnji sa Ministarstvom nadležnim za poslove zaštite životne sredine (u 2023. godini, započeo je projekat susfinansiranja zamene kotla na ugalj, kotlom na CNG u Osnovnoj školi „Đura Jakšić“).
Mere u Užicu
ZAGAĐIVAČI IZ LOŽIŠTA
Dimni gasovi, koji se iz ložišta emituju u atmosferu, sadrže štetne materije, kao što su: ugljen monoksid, sumporni oksidi, azotni oksidi, gasovita neorganska jedinjenja fluora i hlora i praškaste materije, teški metali.
Mera brže zamena postojećih uređaja za grejanje u domaćinstvima novim eko uređajima, uz finansijske podsticaje, predviđa da se do 2030. godine u gradu Užicu 80% starih kućnih grejnih tela na čvrsta goriva zamene novim koji su u skladu sa propisima o eko-dizajnu.
Na gasnu mrežu su priključeni skoro svi školski i predškolski objekti. Sekundarna gasovodna mreža izgrađena je i pojedinim prigradskim naseljimaa broj korisnika je povećan za više nego duplo, sa 938 koliko je bilo 2017. na 2.859 u 2022. godini.
Više od 2700 domaćinstava je podržano kroz projekte unapređenja energetske efikasnosti i zamene ložnih uređaja. Zamenjeno je 1.531 ložište (kotlovima na gas, pelet i toplotnim pumpama.
Izvršena je konverzija kotlarnica koje kao energent koriste ugalj i mazutu nekoliko predškolskih, školskih, zdravstvenih i kulturnih ustanova, piše u Planu kvaliteta vazduha.
