Ove godine, pored sportskih podviga, ruši se još jedan rekord: materijalna vrednost olimpijskih medalja. Nije u pitanju veća količina zlata u medalji, već nagli skok cena plemenitih metala, zbog čega zlatna medalja iz 2026. postaje najskuplja u istoriji modernih Igara.
Zimske olimpijske igre Milano–Kortina 2026 su u toku, a uz rezultate na borilištima, pažnju privlači i podatak koji nema veze sa vremenima i plasmanima: materijalna vrednost medalja dostigla je istorijski maksimum.
Razlog nije promena u dizajnu ili sastavu medalja. Prema rečima Georgi Hristova iz kompanije Tavex, količina zlata u olimpijskim „zlatnim“ medaljama već decenijama ostaje gotovo ista. Ono što se dramatično menja jesu cene zlata i srebra na svetskom tržištu, koje direktno određuju koliko medalja „vredi“ ako je posmatramo isključivo kao kombinaciju metala.
Koliko zlata ima u „zlatnoj“ medalji
Zanimljivo je da se osnovna „formula“ olimpijske medalje nije bitno promenila: simbolika je ostala ista, a i količina zlata u zlatnoj medalji je gotovo identična kao ranije. Međutim, tržište je promenilo pravila igre.
Prve Zimske olimpijske igre održane su 1924. godine u Šamoniju, u Francuskoj. Tadašnja zlatna medalja bila je mnogo lakša – oko 55 grama – ali je, slično današnjim medaljama, sadržala približno 6 grama zlata.
Po tadašnjoj zvaničnoj ceni zlata, samo sadržaj zlata u medalji iz 1924. vredeo je oko 5 dolara. Danas tih istih 6 grama zlata vredi blizu 1.000 dolara.
Na prvi pogled zvuči kao paradoks, ali olimpijska zlatna medalja nije napravljena od punog zlata.
- Težina zlatne medalje je približno 500 grama.
- Sadrži oko 6 grama čistog zlata.
- Ostatak mase čini pretežno srebro.
Po aktuelnim tržišnim cenama (oko 5.000 dolara po unci zlata i 76 dolara po unci srebra), materijalna vrednost jedne zlatne medalje procenjuje se na približno 2.100–2.200 američkih dolara.
Srebrna medalja, takođe teška oko 500 grama i izrađena u potpunosti od srebra, dostiže procenjenu vrednost od približno 1.200–1.300 dolara.
Time medalje iz 2026. godine, gledano strogo kroz cenu metala, postaju najvrednije u istoriji modernih Olimpijskih igara.
Od Pariza 2024. do Milana 2026: skok za samo dve godine
Poređenje sa Letnjim olimpijskim igrama u Parizu 2024 pokazuje koliko su promene bile brze.
- U Parizu 2024, materijalna vrednost zlatne medalje procenjivala se na oko 900–1.000 dolara.
- U Milanu 2026, ta vrednost je više nego udvostručena.
Ovakav skok u kratkom periodu jasno govori o snažnom rastu cena plemenitih metala, ali i o tome koliko je globalno tržište postalo osetljivo na ekonomsku neizvesnost.
Za sportiste, medalja je neprocenjiva – rezultat godina discipline, odricanja i fokusa. Ipak, iza tog simbola stoji i ekonomska realnost: tržište plemenitih metala direktno utiče na opipljivu, merljivu vrednost čak i najprestižnijih priznanja.
