Opštine i gradovi u Srbiji uskoro će razviti nov model podrške kako bi građani po što povoljnijim uslovima svoje domove učinili energetski efikasnijim.
Umesto banke i domaćinstava, lokalne samouprave će dotirati preduzeća koja su neophodna u ovom poslu. Njihove usluge građani će plaćati manje, za deo koji je podmirio lokalni budžet.
Ovaj model pomoći će u energetskoj transformaciji razvio je švajcarski projekat „Reforma lokalnih finansija u Srbiji“ (RELOF2), u saradnji sa Programom „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“.
„Model predstavlja jedinstven način sufinansiranja svih vrsta investicija u energetsku efikasnost domova, a u saradnji sa privrednim subjektima kao partnerima. Opština priprema svu potrebnu dokumentaciju za primenu modela, formira komisiju i putem javnog konkursa bira preduzeća koja će biti uključena u mehanizam podrške. Građani, koji su krajnji korisnici subvencija, takođe se prijavljuju. Oni rade sa odabranom firmom i isplaćuju im iznos umanjen za bespovratna sredstva. Lokalna samouprava, na osnovu zahteva firme, proverava realizovane investicije i uplaćuju predviđeni iznos“, objašnjava Ana Jolović, direktorka projekta RELOF2.
Preduslov da lokalne samouprave koriste ovaj model je da imaju usvojena planska dokumenta javnih politika u oblasti energetske efikasnosti i obezbeđena sredstva u budžetu, pišu Novosti.
„U Srbiji postoje modeli finansijske podrške na nacionalnom nivou kojim se unapređuje energetska efikasnost, ali ne obuhvataju nabavku i ugradnju materijala za izolaciju spoljnih zidova na porodičnim stambenim objektima, kao ni stolarije sa odgovarajućim termičkim svojstvima, Stoga, želimo da lokalne mere sprovedemo u ovim, nepokrivenim oblastima, da kreiramo energetski orijentisanu lokalnu administraciju. Tokom sledeće godine će fokus svakako biti na sprovođenju epidemioloških mera i oporavak, tako će biti usmerena i budžetska sredstva. Ostaje nam dovoljno vremena da se obučimo, spremimo strateška dokumenta, izradimo program i plan energetske efikasnosti i konkursnu dokumentaciju“, kaže Petar Samardžić, zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice.
Podaci kojima raspolaže ovaj projekat pokazuju da je prosečno domaćinstvo u Srbiji, u 2018. godini trošilo 12 odsto ukupne lične potrošnje na električnu energiju i grejanje. Nepunih 40 odsto domova ima centralno ili etažno grejanje, ali više od 60 odsto nema radijatore. Procenjena prosečna efikasnost individualnih uređaja za grejanje na čvrsta goriva je tek oko 30 odsto. Zgrade čine oko 60 odsto stambenog fonda i najmanje su energetski efikasne. Oko 300.000 domova nema termoizolaciju i troši četiri-pet puta više energije nego kuće u EU.
