Umesto sistematskog oslanjanja na tekuću rezervu, u srednjem roku bi trebalo reformisati i trajno urediti lokalne javne finansije u Srbiji, smatra Fiskalni savet.
Prilično velika budžetska sredstva koja se svake godine preusmeravaju za rešavanje problema s likvidnošću brojnih gradova i opština, kao i značajne regionalne razlike po relativnim iznosima, ukazuju na to da sistem lokalnih finansija u Srbiji nije dovoljno uređen.
Po svemu sudeći, jedan od problema u finansiranju lokalnih samouprava jeste zapušten sistem nenamenskih transfera koje one svake godine zakonski dobijaju iz republičkog budžeta.
Naime, Zakon o finansiranju lokalne samouprave dozvoljava da godišnji nenamenski transferi iznose ukupno 1,7% ostvarenog BDP prema poslednjem objavljenom podatku RZS-a, ali se ova odredba odavno ne primenjuje u praksi.
Uprkos tome što se nominalni BDP značajno povećao u prethodnih desetak godina, veličina nenamenskih transfera koje gradovi i opštine dobijaju iz budžeta Republike praktično je nepromenjena od 2012. tako da još uvek iznose 33 mlrd dinara (izuzev u 2013. godini, kad je transferisano 35,3 mlrd dinara).
Zaključavanje nenamenskih transfera na nivou od pre jedne decenije bi moglo da bude jedan od uzroka budžetskih problema u pojedinim JLS, koje Vlada onda diskreciono rešava prebacivanjem sredstava iz tekuće rezerve po potrebi.
Fiskalni savet smatra da to nije dobro rešenje, budući da je za dugoročni razvoj JLS veoma bitno da imaju dovoljne i predvidive izvore prihoda, a to svakako nije slučaj sa sporadičnim preusmeravanjima iz tekuće rezerve bez jasnih kriterijuma. Adresiranje ovog problema stoga zahteva sistemsko uređenje finansiranja lokalnih samouprava (uključujući preispitivanje optimalnog iznosa nenamenskih transfera), pažljiviji nadzor nad njihovim budžetima, kao i propisivanje jasnih i ekonomski razumnih kriterijuma za dodelu sredstava iz tekuće budžetske rezerve. Procenjujemo da bi adekvatna reforma lokalnih finansija u srednjem roku osetno umanjila potrebu za korišćenjem tekuće rezerve – godišnje za nešto ispod 5 mlrd dinara, što predstavlja oko 9% sredstava koja se tokom godine preraspodeljuju pomoću ovog mehanizma, zaključio je Fiskalni savet u izveštaju.
