Izvršni odbor Narodne banke Srbije zadržao je referentnu kamatnu stopu na nivou od 6 odsto.
Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (4,75 odsto) i kreditne olakšice (7,25 odsto), prenosi zvanični sajt NBS.
Prilikom donošenja odluke Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa na prethodna dva sastanka smanjena za 50 baznih poena i da je potrebno sagledati efekte donetih mera, kao i da je pored povratka inflacije u granice cilja i dalje neophodna opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije.
Izvršni odbor je istakao da opreznost monetarne politike nalažu kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega i dalje povećani geopolitički rizici i njihov uticaj na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda. Na izražene varijacije u proceni različitih institucija u pogledu kretanja svetske cene nafte, pored prisutne međunarodne neizvesnosti, utiču i drugi faktori na strani ponude i tražnje, a pre svega promenljivi izgledi za rast kineske ekonomije.
U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija se u maju vratila u granice cilja, nakon čega je u junu dodatno usporila na 3,8 odsto. Usporavanju inflacije prethodnih meseci doprinosile su sve komponente inflacije. Izvršni odbor očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama ciljanog raspona (3 ± 1,5 odsto) u celom horizontu projekcije. Prema avgustovskoj centralnoj projekciji, nakon privremenog rasta u julu, inflacija bi trebalo da uspori i da se tokom naredne godine približi centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto. Na privremeni rast inflacije u julu u najvećoj meri će uticati serija jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda, na šta se odražava rast cena ovih proizvoda na svetskom tržištu ili sirovina u njihovoj proizvodnji, kao i pojedinih usluga koje pripadaju kategoriji regulisanih cena. Ponovnom smanjenju inflacije nakon jula doprineće i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija, kao i očekivani pad svetske cene nafte u skladu s fjučersima. Pored toga, doprinos će dati pad inflacionih očekivanja, koji ukazuje i na visok kredibilitet monetarne politike Narodne banke Srbije.
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, ekonomska aktivnost je i u drugom tromesečju zabeležila veći međugodišnji rast nego što smo očekivali u majskoj projekciji – taj rast je iznosio 4,2%. Pozitivna kretanja u realnom sektoru očekuju se i u nastavku godine, vođena rastom domaće tražnje. Većoj privatnoj potrošnji trebalo bi da doprinese rast realnih dohodaka po osnovu viših zarada i penzija i smanjenje inflacije, a rastu investicija u osnovna sredstva povećana profitabilnost privrede iz prethodnih godina, visok priliv stranih direktnih investicija i kapitalna izdvajanja države, pre svega za potrebe ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu. Prema oceni Izvršnog odbora, iako će domaća tražnja voditi rast i u narednom periodu, ne očekuje se da će ona znatnije uticati na inflaciju.
