Narodna banka Srbije planira da povrati sve zlatne rezerve iz inostranstva na teritoriju Srbije, kako bi obezbedila veću sigurnost i dostupnost nacionalnog bogatstva tokom globalnih kriza i neizvesnosti.
Narodna banka Srbije započela je 2021. godine proces povratka zlatnih rezervi koje su bile deponovane u inostranstvu, navodeći kao razlog povećanu globalnu neizvesnost i potrebu za većom kontrolom nad nacionalnim rezervama. Kako piše Blumberg, centralna banka planira da prenese i preostalih pet tona koje su trenutno u Švajcarskoj na čuvanju.
Ukupna vrednost rezervi koje se vraćaju u zemlju procenjuje se na oko šest milijardi dolara. Veći deo zlata je već smešten u trezore u Beogradu, a završetak transfera dodatno će osnažiti finansijsku sigurnost zemlje.
Strateška odluka u skladu sa svetskim trendovima
Od 2019. godine nabavljeno je 17 tona zlata u inostranstvu, kao i najmanje 19 tona od kompanije Ziđin koja posluje u Srbiji, čime su ukupne rezerve porasle na 50,5 tona. Odluka o vraćanju rezervi u zemlju prati trend koji su usvojile i druge evropske zemlje, poput Mađarske i Poljske.
Blumberg navodi da je ubrzana akumulacija i relokacija zlatnih rezervi postala uobičajena praksa među centralnim bankama, posebno nakon što su 2022. godine zamrznute devizne rezerve Rusije. Ovo je naglasilo politički rizik držanju deviza denominiranih u dolarima i evrima.
Čuvanje zlatnih poluga u zemlji smanjuje rizik od spoljnog mešanja i omogućava bržu dostupnost u hitnim situacijama. Prema podacima Blumberga, Mađarska čuva oko 86 odsto svojih zlatnih rezervi kod kuće, dok Poljska drži 25 odsto u nacionalnim trezorima. Srbija sledi sličan model u nastojanju da dodatno osnaži svoju finansijsku stabilnost.
