Aktuelni Zakon o javnim nabavkama je zajedno sa novim elektronskim portalom ocenjen kao dobar korak ka osnaživanju konkurencije i uvođenju transparentnijih postupaka.
Ipak, tri godine kasnije glavni izazov predstavljaju veliki infrastrukturni projekti koji su često izuzeti od primene ovog zakona kroz međudržavne sporazume i posebne zakone, gde se izvođači i dobavljači biraju direktno, bez konkurencije, prenosi zvanični sajt Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Pre nešto više od mesec dana, nakon primedbi Evropske komisije, najavljeno je ukidanje Zakona o linijskoj infrastrukturi. Ipak, prema rečima programskog direktora organizacije Transparentnost Srbija Nemanje Nenadića, sporazumi između država i posebni zakoni koji se donose za pojedinačne projekte ostavljaju i dalje dovoljno prostora da se najvredniji poslovi dodeljuju bez tendera.
– Ovi sporazumi i zakoni imaju veću snagu od aktuelnog Zakona o javnim nabavkama. Od njega se očekivalo da će olakšati podnošenje ponuda i tako dovesti do jačanja konkurencije, ali se to za sada nije dogodilo. Prema poslednjem izveštaju Kancelarije za javne nabavke, prosečan broj ponuda i dalje je 2,5 po postupku, a u više od 50 odsto slučajeva se javlja samo jedan ponuđač. Godišnji izveštaji Evropske komisije, takođe, potvrđuju da na ovom polju Srbija nije ostvarila napredak. To nam govori da je potrebno uložiti znatno veći trud da bi se privrednici iz zemlje, regiona i EU uverili kako je moguće pobediti na tenderu i bez prethodnih dogovora – rekao je Nenadić.
Prema izveštaju Kancelarije za javne nabavke u 2022. je zaključeno 251.949 ugovora, čija je ukupna vrednost bila 662.705.511 milijardi dinara. Učešće nabavki u BDP-u premašilo je po prvi put devet odsto, što je izazvano i većom potrošnjom na uvoz struje, gasa i električne energije, a dodatno i time što su nakon dve pandemijske godine naručioci mogli da realizuju redovne nabavke.
Kako bi se uvela efikasnija potrošnja javnih sredstava, NALED već treću godinu, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), radi na unapređenju sistema. Fokus je na jačanju primene kriterijume kvaliteta i njihovog postavljanja tako da podstaknu konkurenciju i smanje udeo postupaka u kojima je najniža cena jedini kriterijum za dodelu ugovora, što je prošle godine zabeleženo u 96 odsto slučajeva.
Podsećamo, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj učestvuje u izradi izmena Zakona o informacionoj bezbednosti.
