Razvoj zemalja Zapadnog Balkana u narednom periodu najviše je uslovljen revitalizacijom odnosa i brzinom evrointegracija.
Zemlje regiona mogu se približiti Evropskoj uniji unapređenjem vladavine prava i makroekonomske stabilnosti, a jačanje poverenja u institucije i očuvanje životne sredine doprinelo bi boljem životnom standard, prenosi zvanični sajt Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Ova unapređenja omogućila bi mladima da ostanu i žive u svojim zemljama, zaključak je druge regionalne CORE Days konferencije, koja je posle Dubrovnika, ove godine održana u Kotoru.
Na konferenciji koju je organizovao NALED, u saradnji sa drugim članovima Core Partnerstva, a uz podršku Švedske Vlade (Sida) i Nemačke razvojne saradnje (GIZ), predstavljen je prvi Regionalni indeks koji ocenjuje uslove za održivi razvoj i poredi ekonomije u regionu, kako bi im pomogao da poprave svoje poslovno okruženje.
– Hrvatska zauzima prvo mesto sa 57.7 poena, sledi Srbija (51.5) koju u stopu prate Albanija i Crna Gora na trećem i četvrtom mestu (50.7), a slede Severna Makedonija (48.1) i Bosna i Hercegovina (43.9). Umesto da gledamo samo ukupan rang, vrednost ovog Indeksa je da prepoznamo da nijedna privreda ne vodi u svim oblastima. Indeks pomaže liderima da se fokusiraju na oblasti u kojima leži prilika za najveća unapređenja. Odgovorom na izazove u pogledu konkurentnosti, upravljanja, održivosti i trgovinske integracije, region bi mogao da otključa svoj stvarni potencijal i pomeri se bliže životnom standardu EU građana – rekao je Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.
Koliko i kakvu podršku zemlje članice mogu dobiti od Evropske unije govori podatak da je Hrvatska, tokom pandemije dobila 700 miliona evra pomoći, a Srbija gotovo devet puta manje (78,5). Ali nije suština samo u novcu, već u vrednostima, standardima i kvalitetu života koji EU obezbeđuje svojim građanima, a koje ni sama ne promoviše dovoljno, zbog čega argumenti poput ovog, često ostanu nevidljivi za javnost.
– Tačno je da je pitanje proširenja postalo bitno od rata u Ukrajini, javila se potreba za jačom i ujedinjenom Evropom. Makron je saopštio da, pre proširenja, EU mora prvo samu sebe da reformiše. Imajući u vidu tromost briselske birokratije, taj proces će potrajati, a tek će onda doći na red razgovor o priključivanju novih članica. Taj period biće propuštena šansa ukoliko naše zemlje to vreme ne iskoriste da urade sve pripremne radnje, kako bi bile spremne kada trenutak proširenja dođe – istakao je politički analitičar Boško Jakšić, tokom panel diskusije „Zapadni Balkan između rata u Ukrajini, Evropske unije i izbora u Americi 2024“, koji je organizovan uz podršku Fondacije Konrad-Adenauer-Stiftung.
Jedan od ciljeva Partnerstva za konkurentni region, koje trenutno broji više od 20 organizacija iz sedam ekonomija, je razmena iskustava i sprovođenje regionalnih inicijativa i reformi. To je u prošlosti dovelo do uvođenja elektronskih građevinskih dozvola, onlajn registracije sezonskih radnika, unapređenja inspekcijskog nadzora…
Tokom CORE DAYS konferencije saopšteno je da su regionalne ekonomije porasle oko 10 odsto od perioda pandemije.
