Nauka o dugovečnosti ulazi u novu fazu – prvi put se kod ljudi ispituje terapija koja pokušava da stare ćelije vrati u funkcionalnije stanje. Ipak, istraživači upozoravaju da je ovo tek početak i da se za sada, pre svega, proverava bezbednost.
Prva klinička studija na ljudima koja ispituje mogućnost „podmlađivanja” ćelija pomoću genske terapije postala je jedan od najzanimljivijih testova u oblasti medicine dugovečnosti.
U fokusu je tehnika poznata kao delimično reprogramiranje ćelija, kojom se utiče na aktivnost određenih gena kako bi stare ćelije ponovo dobile funkcionalnije, „mlađe” osobine.
Za sada se ne leči starenje
Iako zvuči kao priča iz naučne fantastike, istraživanje je za sada vrlo oprezno postavljeno. Prva faza kliničkog ispitivanja ne proverava da li terapija usporava starenje, već da li je bezbedna za primenu kod ljudi.
Eksperimentalna genska terapija trenutno se ispituje kod očnih oboljenja, uključujući glaukom i oštećenja očnog živca koja mogu dovesti do gubitka vida.
Ideja „resetovanja” ćelija
Terapija cilja gene koji mogu delimično da reprogramiraju ćelije, odnosno da utiču na njihove epigenetske obrasce — hemijske oznake koje određuju kako se geni uključuju i isključuju.
Ideja nije da se ćelija vrati potpuno unazad, u embrionalno stanje, već da se pažljivo „osveži” njena funkcija. Upravo zato se govori o delimičnom, a ne potpunom reprogramiranju.
Obećanja uz oprez
Naučnici koji prate ovu oblast ocenjuju da bi uspeh takvog pristupa mogao da bude važan dokaz koncepta za lečenje bolesti povezanih sa starenjem.
Ipak, put do stvarne primene je dug. Čak i ako se terapija pokaže bezbednom, naredna pitanja biće da li zaista pomaže pacijentima, koliko dugo efekat traje i da li se sličan pristup može koristiti van bolesti oka.
Dugovečnost privlači veliki novac
Medicina dugovečnosti poslednjih godina privlači ogromne investicije. Biotehnološke kompanije koje se bave epigenetskim reprogramiranjem i bolestima starenja već dostižu vrednosti od više milijardi dolara.
U ovu oblast ulažu i poznati tehnološki preduzetnici (poput Sema Altmana, generalnog direktora kompanije OpenAI i Džefa Bezosa, osnivača Amazona) što dodatno podiže očekivanja, ali i potrebu za oprezom. Između ozbiljne nauke i prevelikih obećanja često postoji tanka linija.
