Zavod za zaštitu spomenika kulture obelezio je 12. maja šest decenija postojanja, a tim je povodom objavljena monografija na čijoj je promociji Goran Vesić ukazao na veliku tradiciju Zavoda, uz ocenu da se uspeh rada te ustanove vidi iz svega što je urađeno u našem gradu.
– Srećan sam što je grad u poslednjih nekoliko godina obezbedio finansijska sredstva i što smo zajedno radili mnogo lepih stvari, kao što su fasada ove zgrade, stepenište u Jelisavete Načić, restauracija Pobednika i mnogi drugi objekti i spomenici značajni za grad, naveo je zamenik gradonačelnika.
Muzej Grada Beograda seli se u zgradu Stare pošte
On je dodao da je ostalo da se uradi još dosta projekata, da je dogovoreno da se u zgradu Stare pošte u Savskoj preseli jedno beogradsko pozorište, da će se raditi Muzej Grada Beograda.
Podsetio je da je Zavod učestvovao u restauraciji dva značajna muzeja Narodnog i Muzeja savremene umetnosti. „Zavod radi kompletan projekat na rekonstrukciji Komande ratnog vazduhoplovstva, koji finansira država jer je sramota da ta zgrada još od bombardovanja nije rekonstruisana. Uz pomoć države i grada moći ćete da uradite još dosta projekata i veoma je važno da se u narednom periodu nastavi s tim“ maveo je Vesić.
Dodao je da Beograd danas ima 18 proglašenih kulturno istorijskih celina, a od toga u poslednjih nekoliko godina proglašeno je devet.
Zahvalio je Zavodu na poslu koji obavlja i poručio da je teško sačuvati ono što je vredno, ali čuvajući spomenike kulture grad činimo lepšim.
Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, rekla je da je cilj monografije sublimacija rada Zavoda od osnivanja do danas.
Paralelno sa monografijom snimljen i film o Zavodu
– Takođe nam je bilo bitno da predstavimo ljude koji su proveli ceo svoj životni vek u ovoj kući i na neki način kompletno obeležili kulturno nasleđe grada Beograda. Paralelno sa monografijom, snimili smo film koji je, takođe, svedok vremena i rada naše institucije, kazala je Vučković.
Monografija, inače, ima tri poglavlja, prvi deo se odnosi na opšti prikaz početka rada službe zaštite 1960. godine, drugi deo se odnosi na sve projekte koje je Zavod radio tokom šest decenija i svaka decenija predstavlja jedno poglavlje, dok se treći deo odnosi na ljude i sećanja, sa spiskom svih zaposlenih koji su radili u ovoj kući.
Monografija ima i 400 fotografija, a Vučković je zaključila da ona treba da bude osnov za nove generacije i godišnjice.
– Ona je mali zapis u vremenu. Ogledalo delovanja Zavoda tokom proteklih šest decenija. Dragoceno jezgro i dobar istorijski izvor za one koji hoće da istražuju. Posvećena je svima koji su radili u Zavodu, onima koji nisu više među nama, kao i generacijama koje dolaze da dalje čuvaju nasleđe Beograda, navela je direktorka Zavoda.
