Globalizacija i tehnološki napredak učinili su da se svet i način života menjaju velikom brzinom. Zato se „niko ni u velikim poštama sveta ne usuđuje da prognozira budućnost pošte u narednih deset godina“, kaže Milan Brujić, koji je skoro četiri decenije proveo u Pošti Srbije.
U Americi, na primer, u ruralnim područjima pismonoše više ne nose pošiljke, sada ih nose dronovi. Ovakva promena se očekuje i kod nas za nekih pet, šest godina – prognozira Brujić.
Naš sagovornik je zakoračio u Poštu Srbije 1974. godine kao prvi inženjer saobraćaja koji je bio zaposlen u tom preduzeću, a posle tri godine bio je i jedan od osnivača PTT smera na Saobraćajnom fakultetu. Može se pohvaliti i time da je izbacio hemijsku olovku iz pošte još 1986. godine, kada je uveo i prve poštanske kompjutere koji su se proizvodili u Elektronskoj industriji u Nišu. Sve one podatke koje su šalterski radnici primali i obrađivali u toku dana na šalteru, istovremeno su u pozadini šaltera iste ubacivali u zajednički kompjuter, da bi svaki šalter već 1989. godine dobio svoj kompjuter.
Energodatin softver za „Tim 100“ – proizvoden u Institutu Mihailo Pupin, je zauzeo mesto na svim šalterima. U početku su bile velike opstrukcije radnika jer je trebalo da prođu obuku, a danas se to podrazumeva i znači da svaka teh-nologija i svaki napredak olakšava posao, objašnjava Brujić. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina nastaje velika ekspanzija telekomunikacija. Prvog januara 1990. godine formirano je jedinstveno Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbije. 1. juna 1997. se izdvojio Telekom, seća se Brujić i dodaje da su u to vreme sva ulaganja, pre svega, bila u telekomunikacije, jer smo u startu kasnili za Evropom.
Pošta u svakom većem selu
Danas Pošta Srbije ide u korak sa savremenim svetom i zahvaljujući digitalizaciji, Post TIS – poštanskom tehnološko informacionom sistemu i PAK-u (poštanskom adresnom kodu), usluge se obavljaju i prenose automatizovano i u svakom trenutku se zna gde se svaka pošiljka nalazi. Sve finansijske usluge Pošte Srbije idu preko Poštanske štedionice. Nekada je većina penzionera čekala penzije kod kuće i poštari su ih isplaćivali u roku od pet dana.
Danas od 1.717.000 penzionera njih 1.200.000 prima penzije preko pošte, a od toga se samo 30% istih nosi na kućnu adresu ili „na dom“, kako se pravilnim poštanskim terminom kaže. Brujić, iako je u penziji i dalje prati rad Pošte Srbije. Kaže da smo mi, gledajući automatizaciju u regionu, i dalje u vrhu. Sve naše pošte su automatizovane i povezane u jedan jedinstveni tehnološko-informacioni sistem. Međutim, on ukazuje da se kasni u transportno logističkim online uslugama u kojima je budućnost i u koje bi trebalo više ulagati. Pošte Srbije danas imaju blizu 4.000 šaltera, 3.582 poštanska reona.
Nije lako ni šalterskim radnicima. Dnevno u 1.530 pošta Srbije uđe 160.000 korisnika, mesečno 3,5 miliona, godišnje oko 25 miliona. Navike kod mladih ljudi se menjaju. Oni račune plaćaju online uslugama. Za razliku od njih, sredovečna i starija populacija i dalje koristi poštanske usluge, smatra Brujić, čime žele da vrate stari način plaćanja, da računi prođu kroz mašinu i dobiju poštanski žig. Pošte Srbije imaju veoma dobru saradnju sa lokalnim samoupravama. Skoro svaka opština ima jednošalterske ili dvošalterske poštanske ekspoziture koje su na raspolaganju građanima, kako bi usluga bila bolja. Brujić kaže da svako veće selo – mesto mora da ima crkvu, školu i poštu da bi opstalo.
Redakcija časopisa Naše mesto
Opširnije u štampanom izdanju
