Od početka migrantske krize 2015. do sada, kroz Srbiju je prošlo više od milion ljudi, a u zemlji se trenutno nalazi manje od 6.000. Prema podacima sa terena, barem 99% tih ljudi ne želi da ostane u Republici Srbiji.
U vreme pandemije COVID-19, Komesarijat za izbeglice i migracije je zbrinuo više od 9.000 osoba, ali za to vreme nijedan migrant, niti jedan zaposleni službenik nisu bili zaraženi virusom, tvrdi za Naše mesto Nikola Popov iz Komesarijata. On naglašava da je želja većine migranata da nastavi put ka zemljama Evropske unije izuzetno velika i da je izvesno da ih razne teškoće neće pokolebati u toj nameri. Naravno, ishod zavisi umnogome i od stava i politike EU.
Zapad ih ipak prima
Popov postavlja i pitanje da li, kako se tvrdi, pomenute države ne primaju migrante, s obzirom na to da je od početka migrantske krize 2015. godine do sada, kroz Srbiju prošlo više od milion ljudi, a u zemlji se trenutno nalazi manje od 6.000. Očigledno je, ističe on, da su svi ti ljudi ipak stigli do određenih zemalja EU.
Kada je reč o migrantima, prema podacima sa terena kojima raspolaže Komesarijat, barem 99% tih ljudi ne želi da ostane u Republici Srbiji.
Na pitanje, da li zaista postoji neki sporazum sa Austrijom, kako su spekulisali pojedini mediji, Popov odgovara da Komesarijat nema nadležnost da sklapa takve vrste sporazuma, niti je obavešten od bilo kog državnog organa da takav sporazum postoji. Javno su dostupni sporazumi o readmisiji sa izvesnim brojem država. Prema podacima Komesarijata, iz zemalja Evropske unije, prema sporazumima o readmisiji ili u okviru bilo kog drugog zakonskog postupka, u Srbiju nije deportovan niti jedan migrant.
Popov je naveo i da se, prema podacima od 15. juna 2020. u azilnim i prihvatnim centrima u Srbiji nalazi 4.787 migranata. Procenjuje se da ih je van centara 900.
Najviše ih je, kaže, u centrima u okolini Beograda i u onim centrima koji se nalaze blizu hrvatske, mađarske i rumunske granice, što koincidira sa njihovim željama da u tom pravcu nastave put.
Kada govorimo o obezbeđivanju državne granice, Popov podseća da Komesarijat za izbeglice i migracije nije nadležan za obezbeđivanje državne granice i da ne može imati podatke o legalnim i ilegalnim prelascima granica. Nadležni za granicu su Uprava granične policije i Uprava za strance MUP-a.
Dobri uslovi života
Govoreći o standardima i kvalitetu uslova za život u centrima, Popov navodi da su oni u najvećoj meri ispunjeni.
Na pitanje o incidentima, kako među samim migrantima, tako i sa domaćim stanovništvom, Popov odgovara da se Komesarijat ne bavi obezbeđenjem niti migranata niti srpskih državljana, već smeštajem l i zbrinjavanjem izbeglica (bivša SFRJ), interno raseljenih lica (AP Kosovo i Metohija), povratnika po sporazumima o readmisiji, i u skorije vreme i migranata.
Pitanja bezbednosti su u isključivoj nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. Komesarijat za izbeglice i migracije upravlja, ne bezbednosnim, već Centrima za azil i Prihvatnim centrima.
Ali, prema njegovim rečima, incidenti nisu česti i u najvećem broju slučajeva reč je o sukobima među samim migrantima.
Predstavnik Komesarijata, ocenjuje da je saradnja sa lokalnim vlastima po pitanju migranata, u većini slučajeva veoma korektna. Krajem juna je, kako je naveo, prema saznanjima Komesarijata, vojska angažovana samo na području Opštine Šid.
O incidentu poslednjeg dana maja u mestu Debela kod Zvornika, gde je, kako su objavili mediji, 120 migranata pokušalo da preko Drine uđe iz Srbije u BiH, ali ih je Granična policija BiH u tome sprečila, Popov je naveo da Komesarijat nema nikakve podatke o ovom incidentu. Ponovio je da je Komesarijat nadležan isključivo u azilnim i prihvatnim centrima, ne izvan njih, pogotovo na području državne granice ili stranih država.
Preševo bez incidenata
Iz opštine Preševo, za Naše mesto govorio je Fadil Azizi, iz Odeljenja za društvene delatnosti, inače bivši poverenik za izbeglice. Tvrdi da su i migranti i građani u toj opštini bezbedni, kao i da se neće povećavati broj. Tim pre što su u poslednje vreme državni organi već počeli sa izgradnjom „žičanog zida“ u neutralnoj zoni između Srbije i Severne Makedonije, pa migrantima neće biti dozvoljen ulazak na teritoriju Srbije.
Prema njegovim rečima, na području Opštine Preševo trenutno boravi oko 600-700, migranata iz različitih zemalja ali najviše ih je, kako tvrdi, iz Sirije. Prema saznanjima lokalne samouprave, njihov broj se u poslednje vreme ne povećava.
Svi migranti su smešteni u Centar za migracije koji se nalazi pored koridora 10 i železničke pruge, to jest u železničkoj stanici, dok postoji i prihvatni kamp koji se nalazi na udaljenosti od pet kilometara od centra tj. selo Miratovac, opština Preševo na samom graničnom prelazu prema Severnoj Makedoniji.
Azizi tvrdi da je ranije lokalna samouprava bila angažovana na organizovanju i drugim poslovima, dok je sada sve u nadležnosti republičkih institucija.
Prema Azizijevim saznanjima ranije su beleženi neki incidenti migranata sa lokalnim stanovništvom, ali ih u poslednje vreme nema.
– Do sada se lokalno stanovništvo prema migrantima ponašalo veoma korektno, čak su se družili o nekim praznicima i snabdevali ih odećom – rekao je Azizi.
Gde se nalaze centri u Srbiji
Na linku Komesarijata, navedeni su svi centri za smeštaj migranata, a mogu da se vide i profili svih centara, ocenjeni prema standardima Organizacije ujedinjenih nacija, sa osnovnim podacima o svim centrima. To su: Subotica RTC, Kikinda RTC, Sombor RTC, Šid RTC, Principovac RTC, Adaševci RTC, Morović RTC, Krnjača AC, Obrenovac RTC, Banja Koviljača AC, Bogovađa AC, Sjenica AC, Tutin AC, Divljana RTC, Pirot RTC, Dimitrovgrad RTC, Vranje RTC, Bujanovac RTC, Bosilegrad RTC, Preševo RTC, Miratovac RTC. Poslednje profilisanje obavljeno je u aprilu ove godine, kada je zbogepidemije COVID-19 u centrima bilo smešteno oko 9.000 ljudi.
Azil
Centri za azil služe za smeštaj lica koja traže zaštitu od Republike Srbije (utočište, tj. azil ili supsidijarnu zaštitu), dok su Prihvatni centri otvarani od 2015. godine i početka migrantske krize, kako bi služili za smeštaj i zbrinjavanje lica koja su se zatekla na teritoriji Srbije tokom tog izbegličko-migrantskogtalasa.
Nacionalna struktura
Dana 15. 06. 2020. Komesarijat je uradio nacionalnu strukturu migranata i ona u procentima izgleda ovako: Avganistan 39.71%, Sirija 17.71%, Bangladeš 11.34%, Pakistan7.83%, Iran 6.39%.
Piše Nada S. Jakšić
