U Srbiji je predstavljen model koji maloprodaji i prehrambenoj industriji daje alat da mere uticaj ponude hrane na životnu sredinu i da postepeno usmere asortiman ka zdravijoj ishrani kroz promenu strukture potrošačke korpe.
Metodologija je predstavljena na skupu koji su organizovali Privredna komora Srbije i WWF Adria, sa namerom da se tema zdravijih navika i održivije ponude hrane otvori sistemski, kroz praksu maloprodaje i prehrambene industrije.
Najveća promena u pristupu je u tome što se ne meri i ne „ocenjuje” jedan proizvod, već ukupna ponuda koju potrošač svakodnevno vidi u prodavnici. Ideja je da se uticaj na zdravlje i životnu sredinu sagledava kroz strukturu potrošačke korpe, jer se upravo tu odlučuje koliko će ishrana biti uravnotežena, a koliko opterećujuća za prirodne resurse.
Zdravlje i ekološki otisak – stubovi metodologije
Predstavljeni model zasniva se na dva stuba: konceptu „planetarno zdrave ishrane” i merenju ekološkog otiska potrošačke korpe. Prvi stub podrazumeva preporučeni unos različitih grupa namirnica (više voća, povrća i mahunarki), dok drugi stub omogućava da se kroz podatke prati kako se menja uticaj ukupne ponude hrane na životnu sredinu.
Metodologija je zamišljena kao alat za postepenu, merljivu promenu: da se ponuda i promocije usmeravaju tako da kupcu olakšaju zdraviji izbor, umesto da se odgovornost prebacuje isključivo na pojedinca. To može da znači promenu odnosa kategorija u asortimanu, drugačije isticanje i pozicioniranje proizvoda, kao i praćenje napretka kroz jasne indikatore na nivou „korpe”, a ne pojedinačne etikete.
Ekonomska, ne samo „zelena” tema
Proizvodnja hrana predstavlja jedan od najjačih pritisaka na resurse: koristi značajne površine zemljišta i vode i učestvuje u emisijama gasova sa efektom staklene bašte, dok se istovremeno veliki deo proizvedene hrane baca.
Zbog toga promene u načinu proizvodnje i potrošnje hrane sve češće ulaze u jezgro poslovnih strategija — od upravljanja rizicima do reputacije i dugoročne stabilnosti lanaca snabdevanja.
Slične analize trenutno se sprovode u osam evropskih zemalja sa ciljem povećanja dostupnosti proizvoda sa proteinima biljnog porekla i podsticanja zdravijih prehrambenih izbora potrošača.
