Zakon štiti vlasnike poljoprivrednog zemljišta kojem je promenjena namena u građevinsko, kad je reč o osnovici naknade koju plaćaju.
U praksi se često dešavalo da se, za poljoprivredno zemljište kojem se menja namena u građevinsko, kao osnovica naknade uzima osnovica poreza na imovinu koja je bila vrednost građevinskog zemljišta.
Izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara od 1. januara propisano je da se za osnovicu naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta uzima prosečna cena poljoprivrednog zemljišta i u slučajevima kada je prostornim planom izvršena promena namene poljoprivrednog zemljišta, kao i kada se poljoprivredno zemljište koristi kao građevinsko bez obzira na planska dokumenta.
Osnovica za promenu namene poljoprivrednog zemljišta utvrđuje se na osnovu prosečne cene kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta u odgovarajućoj, odnosno graničnoj zoni, određene aktom jedinice lokalne samouprave za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za godinu u kojoj se utvrđuje naknada.
Ukoliko je utvrđena prosečna cena kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta u više graničnih zona primeniće se cena kvadratnog metra koja je najpovoljnija za obveznika.
Ukoliko nije utvrđena prosečna cena u zoni niti graničnim zonama, vrednost zemljišta utvrđuje ovlašćeni sudski veštak za poslove poljoprivrede, u skladu sa propisom kojim se uređuje postupak eksproprijacije.
