Lokalne samouprave imaju obavezu organizovanja i vođenja lokalnog registra izvora zagađivanja životne sredine (LRIZ), ali po mišljenju ekoloških udruženja to je loše definisana oblast.
Lokalni registar izvora zagađivanja je loše definisana oblast i to da li funkcionišu uglavnom zavisi od ažurnosti zaposlenih u lokalnoj samoupravi, ocenjuju iz ekološkog udruženja “Ekomar” iz Kragujevca.
PODACI O ZAGAĐIVAČIMA NA JEDNOM MESTU
Lokalni registar izvora zagađivanja sadrži podatke koje dostavljaju privredna društva i druga pravna lica i preduzetnici koja predstavljaju izvore zagađivanja različitih delatnosti. Podaci se prikupljaju za period od jedne kalendarske godine.
Zakon za izveštavanje, tj. neizveštavanje ne predviđa jasnu sankciju kao što je slučaj sa Nacionalnim registrom izvora zagađivanja. Takođe, lista kojom se određuju pravni subjekti koji imaju obavezu izveštavanja za LRIZ je vrlo neprecizna. Iz razgovora sa zaposlenima u službi za zaštitu životne sredine stiče se utisak da nemaju kapacitet da procene koji su to sve subjekti, navela je za portal Naša mesta Marija Simić Savić, programska direktorka Ekomara.
“Mi smo 2022. radili vrlo intenzivno na unapređenju LRIZ u Kragujevcu i ispeli smo da pokrenemo vanredni inspekcijski nadzor nad 11 subjekata za koje se predpostavljalo da bi trebalo da podnose izveštaje, a do tada nisu pa je na taj način unapređen registar. Nažalost posle toga nije učinjen konkretniji napredak i situacija nije mnogo bolja.
Dobar primer vođenja LRIZ je Novi Sad
Na osnovu našeg tadašnjeg istraživanja svega par gradova i opština ima registre koji su javno objavljeni i tačni, dok većina opština ove podatke ili nema ili ne objavljuje javno”, rekla je ona.
Skrenula je pažnju da je vrtlo upitno da li su izveštaji koje podnose subjekti kvalitetno popunjeni, da li sadrže sve podatke i da li prilažu rezultate merenja.
“Nismo imali dovoljno kapaciteta da kao organizacija to proverimo, ali na osnovu uvida u dokumentaciju mislim da tu postoji puno prostora za poboljšanje. Naši zaključci su da je potrebno zakonskim i podzakonskim aktima preciznije odrediti koji subjekti imaju ovu obavezu, omogućiti online podnošenje izveštaja, češće sprovoditi inspekcijski nadzor i odrediti jasne sankcije za subjekte koji ne ispunjavaju ovu obavezu”, zaključila je naša sagovornica.
Vodič za uspostavljanje LRIZ
Da se u mnogim JLS zadovoljava samo forma i zakonska obaveza vezana za izradu LRIZ, ocenjeno je i u Vodiču za uspostavljanje lokalnog reistra izvora zagađivanja.
Vodič je objavljen kako bi ohrabrio predstavnike lokalne samouprave da uspostave aktivne registre, koji će moći da se koriste za preduzimanje mera za unapređenje životne sredine, raznovrsne projekte, programe i planove.
Agencija za zaštitu životne sredine pomaže JLS da uspostave LRIZ sa softverskim rešenjem. JLS koj se odluče da povere te poslove Agenciji imaju obavezu da preduzeća upućuju da dostavljau izveštaje kroz jedinstveni IS NRIZ, sve ostalo će obezbediti Agencija.
Sve detalje možete videti u Vodiču.
Analizom odgovora iz oko 104 JLS, u Vodiču se navodi da čak 49 lokalnih samouprava nema Lokalni registar.
Kao problemi za izradu Lokalnog registra, navodi se nedostatak kadra, pa čak i činjenica da pojedine JLS nemaju ni jednog zaposlenog na poslovima zaštite životne sredine. Jednog zaposlenog imaju 52 JLS od 104 koje su učestvovale u anketi.
Ukupan broj privrednih subjekata koji su evidentirani u registrima u 104 JLS je 782, najveći broj je u Subotici (76) i u Nišu (48).
Samo četiri lokalne samouprave ima uspostavljenu bazu podataka, što je nedovoljno za umrežavanje baza Nacionalnog I Lokalnog registra.
Nedovoljan broj inspektora
U Vodiču se navodi da je broj inspektora za zaštitu životne sredine nedovoljan, I da ih ima 152 u analiziranih 104 JLS, odnosno da je prosek 1,8 po lokalnoj samoupravi. Pojedine opštine, čak 10 njih, nema ni jednog inspektora.
Gradska uprava Vranje, Inspekcija zaštite životne sredine saopštila je za portal Naša mesta da po službenoj dužnosti vrši vanredne i redovne inspekcijske nadzore i iz oblasti zaštite vazduha od zagađivanja.
Nadzirani subjekti postupaju po Zakonom propisanoj obavezi i vrše periodična merenja emisije zagađujućih materija dva puta godišnje. Ukoliko se utvrdi da su rezultati merenja iznad graničnih vrednosti propisanih za tu vrstu postrojenja, inspektori zaštite životne sredine preduzimaju druge mere iz svoje nadležnosti, naveli su u odgovoru.
Grad Vranje je obezbedio praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji grada preko ovlašćene stručne organizacije ZZJZ Vranje na 5 mernih mesta.
Vodič za uspostavljanje LRIZ je izrađen u okviru projekta “Otvoreni podaci za održvi razvoj” koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj i kancelarija Vlade za IT i eUpravu, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.
Značajna uloga JLS u zaštiti životne sredine
Ustav Srbije propisuje da se lokalna samouprava stara se o zaštiti životne sredine. Država je usvojila najbitnije strateške dokumente kojima sereguliše politika životne sredine i koji su usklađeni sa standardima Evropske Unije. Tako je stvoren pravni okvir koji daje lokalnim samoupravama značajnu ulogu u sprovođenju propisa u toj oblasti.
Lokalnim samoupravama su, između ostalog, povereni i sledeći poslovi:
– Obezbeđivanjeuslova i mera zaštite životne sredine u prostornim i urbanističkim planovima;
– Određivanje statusa ugrožene životne sredine i režimsanacije i remedijacije za područje od lokalnog značaja;
– Donošenje plana zaštite od udesa u okviru nadležnosti utvrđene zakonom;
– Proglašenje stanja ugroženosti životne sredine u okviru nadležnosti utvrđene zakonom; –
Organizovanje i vođenje lokalnog registra izvora zagađivanjaživotne sredine.
){kind=link}