Iako je pandemija korona virusom dovela do pada prometa u mnogim oblastima, tržište nekretnina je ostalo gotovo imuno na ovaj virus, jer interesovanje za njihovu kupovinu u Srbiji i dalje ne jenjava, pa su i cene porasle zbog čega je u većini lokalnih samoprava došlo do povećanja poreza na imovinu.
Procenat tog uvećanja je uglavnom jedocifren i kreće se od jednog do šest posto, u zavisnosti od grada ili opštine, ali i zone u kojoj se nekretnina nalazi. Ipak, ima sredina koje nisu pribegle ovoj meri, poput Jagodine, Vlasotinca, Iriga, Aleksinca i još nekih manjih opština.
Te opštine su u manjini jer je porez na imovinu značajna stavka za punjenje lokalnih budžeta pa se one teško odriču ovih prihoda, tim pre što obveznici ovih nameta revnosno izmiruju svoje obaveze. To ne treba da čudi jer su i kazne za kašnjenje visoke i kreću se i do 150.000 dinara.
Treba da se zna da procenat uvećanja poreza na imovinu u značajnoj meri zavisi od lokacije na kojoj živite, ali i starosti nekretnine koju poseduje vlasnik. Tako će u Beogradu najveće povećanje poreza zadesiti one koji imaju stanove ili kuće u ekstra zoni, gde su cene nekretnina uvećane za šest odsto.
Od 14 zona, postoje i one gde kvadrat nije značajno ili uopšte uvećan i tamo neće doći do rasta dažbina po osnovu ove obaveze. Interesantno je da je do značajno manjih promena došlo u vrednovanju kuća po zonama pa postoje i one gde će njihovi vlasnici platiti i manji namet.
Gradska sekretarka za javne prihode Violeta Nićiforović navodi da većini Beograđana neće biti značajnije povećan poreza na imovinu.
– Neznatno povećanje poreza biće za stanove i garaže zato što se u prometu njihove cene povećavaju. Postoje zone gde će biti smanjenje poreske osnovice jer su prosečne cene kvadrata niže. Na sve to treba dodati da će osnovica biti manja za jedan posto po osnovu starosti objekta – kaže Nićioforović.
Novi Sad
I u Novom Sadu zbog skoka cene nekretnina, na nivou grada, iznos uvećanja poreza će biti raznolik. Naime, tržišna cena stanova u prvoj zoni je porasla za 3,5 odsto, u drugoj 3,80 a u trećoj 4,93 odsto. Iz novosadske gradske uprave kažu da iako su u nekim zonama cene značajno porasle, stopa u ovoj lokalnoj samoupravi nije menjana od 2013. godine, pa će većina građana biti opterećena sa neznatno uvećanim iznosima.
– Za stan od 50 kvadrata, koji je izgrađen pre 10 godina, u prvoj zoni, prošle godine je porez plaćen 9.806dinara a u 2021. godini to je 10.038 dinara, što je 231 dinar više. Kod novoizgrađenih stanova, maksimalno povećanje poreza na imovinu iznosi 373 dinara na godišnjem nivou, i to u prvoj zoni – navodi se u saopštenju.
Kragujevac
Građani Kragujevca pak pored uvećanja poreza zbog skoka cena nekretnina, moraće više da izdvoje za ovu obavezu i zbog rasta stope sa 0,3 na 0,4 posto za fizička lica. Zato će prošlogodišnje izdvajanje od 750 dinara skočiti na 1.900 i to za stan površine 60 kvadrata i kuće od 100 kvadrata.
I stanovnici Trstenika koji žive i rade u prvoj zoni imaće veći porez na imovinu jer je vrednost kvadrata porasla za dva odsto. Za ostale vrste nepokretnosti u sve tri zone, u kojima nije bilo prometa, poreska osnovica, odnosno vrednost kvadtatnog metra ostaje ista kao u 2020.
Slična sudbina zadesiće i Novopazarce kojima će rešenje u odnosu na prošlu godinu biti uvećano u proseku za 1,5 posto.
Leskovac
Leskovčani će u zavisnosti od zone, porez na imovinu plaćati biti veći od 1,5 do dva posto, u zavisnosti od zone gde stanuju. Tako je u ekstra zoni kvadrat sa 66.089 dinara, koliko je bio u 2019., skočio na 67.537 dinara u 2020. godini u šestoj sa 24.110 na 25.451 dinar.
U Ćupriji je stanje je šaroliko, odnosno porez će biti povećan u prvoj zoni za nešto manje od tri odsto jer su cene nekretnine skočile sa 58.197 u 2019. na 59.794 dinara u 2020. godini.
Istovremeno, za kuće u drugoj zoni cena je pala sa 31.413 na 26.389 dinara, zbog čega će i porez biti manji, dok za poslovne objekte i garaže cene nisu menjane.
Slična situacija je i u Pirotu gde će obveznici plaćati neznatno veći porez na imovinu za stanove, kuće i poslovni prostor dok će za garaže plaćati manje.
Jelena Holcinger, stručnjak na švajcarskom programu “Reforma poreza na imovinu” nedavno je rekla da veće promene u visini poreza na imovinu su karakteristične za opštine gde se nepokretnosti više prometuju.
-Porez na imovinu je relativno stabilan prihod lokalnih samouprava i građani su u najvećoj meri disciplinovani kada je reč o izmirivanju ove obaveze. Ipak,taj novac koji se sliva u budžete lokalnih samouprava ne može biti sredstvo za brzo nadomeštavanje nekih manjkova u budžetima – rekla je Holcinger.
