U Kragujevcu se ubrzava sanacija pepelišta u krugu toplane: pepeo, umesto da završi u vazduhu i dvorištima, odvozi se u cementare kao građevinski resurs
Kragujevac godinama nosi teret pepela i čađi iz stare tehnologije grejanja, posebno u naselju Pivara, gde se prašina taložila na prozorima, automobilima i tek opranom vešu. Sada se taj višedecenijski problem rešava kroz sanaciju pepelišta u krugu gradske toplane, koja je bila jedna od „crnih tačaka“ aerozagađenja u centru grada.
Posle prelaska sa uglja na gas i zamene kotlova, u drugoj fazi modernizacije sistem daljinskog grejanja dobija i ekološki završetak: pepeo se utovaruje i odvozi u natkrivenim kamionima, kako bi se sprečilo razvejavanje.
Prema dostupnim podacima, za samo četiri meseca iz Kragujevca je na ovaj način odneto oko 3.500 tona pepela, a završio je u cementarama kao sekundarni građevinski resurs.
Bolji kvalitet života za građane
Plan je da se pepelište u potpunosti sanira u roku do 24 meseca, ali se procenjuje da bi radovi mogli da budu završeni i ranije, jer se odvoz organizuje u skladu sa kapacitetima cementara. Kao destinacije se navode Kosjerić i Popovac, što znači da se pepeo iz Kragujevca, umesto da ostaje kao ekološki teret, uključuje u industrijski proces u kome može da dobije novu namenu.
Za lokalnu samoupravu i građane, ključni efekat je manje prašine u vazduhu i manje zagađenja u neposrednom okruženju toplane. Istovremeno, projekat pokazuje kako se otpad iz energetike može usmeriti u tokove cirkularne ekonomije, pod uslovom da su transport, rukovanje i kontrola prašine sprovedeni strogo i transparentno.
Prema podacima o sistemu daljinskog grejanja, na mrežu je priključeno oko 22.000 korisnika, pa se svaka stabilizacija i modernizacija u ovom segmentu direktno preliva na kvalitet života velikog dela Kragujevčana.
