Gružansko jezero, rezervoar pijaće vode za građane Kragujevca, Kraljeva i Knića, ugrožen je nekontrolisanom divljom gradnjom. Propisi postoje ali se ne poštuju, a zbog značaja njegova zaštita morala bi biti prioritet države.
Nelegalna izgradnja na obalama Gružanskog jezera dobila je, nakon pandemije korona virusa, novi zamah. Prema nezvaničnim podacima ekoloških organizacija trenutno se pored same vode gradi bar deset objekata, dok se u drugoj zoni sanitarne zaštite podiže još toliko građevina.
Stručnjaci upozoravaju da nekontrolisana divlja gradnja i dovođenje velikog broja ljudi na njegove obale, predstavlja latentnu opasnost od zagađenja vode. Uprkos postojanju propisa, zabrana i ograničenja, „urbanizacija“ obala Gružanskog jezera se i ovog leta odvija nesmetano.
Vlasnici ranije podignutih apartmana, vikendica, kuća za odmor i drugih objekata već ih uveliko izdaju turistima, poslovi se granaju i razvijaju…
Zaštita rezervoara pijaće vode prioritet u EU
„Prosto je neverovatno da nadležne institucije ne preduzimaju nikakve mere, koje bi trebalo da obezbede zdravstvenu bezbednost vode u njemu. Zaštita ovakvih objekata vodosnabdevanja u Evropi je veoma rigorozna. U tom pogledu ne bi trebalo da bude nikakve razlike između Srbije i neke zapadnoevropske države“, kaže inženjer hidrotehnike Ljubiša Mojsilović, zaposlen u Institutu voda u Nemačkoj i dodaje da se u Srbiji, po pravilu, ne deluje preventivno već se uglavnom leče posledice umesto da se otklanjaju uzroci.
Prema njegovim rečima zaštita ovog rezervoara pijaće vode morala bi da bude prioritet države, a ne bilo koje lokalne samouprave, i da u slučaju ovog veštačkog jezera formiranog 1983. godine, iz kojeg se pijaćom vodom snabdeva više od 300.000 građana Kragujevca, Knića i Kraljeva, ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa.
Pravilnici i propisi postoje ali se ne poštuju
„Ovakve akumulacije su ekološki vrlo ranjive i svaki incident mogao bi da ima katastrofalne posledice. Zbog toga su u Nemačkoj, Austriji, ili Češkoj opasane bodljikavom žicom, oko njih postoji više prstenova sanitarne zaštite, sa širokim pojasevima pošumljenih četinarima. Pristup ovakvim vodama je ograničen i strogo kontrolisan, a u čitavom slivnom području postoje mnoga ograničenja i zabrane“, prenosi sagovornik Portala Naša mesta svoja iskustva.
Na osnovu postojeće dokumentacije, ako se izuzme most na magistralnom putu Kragujevac–Čačak podignut preko jezera, na ovu veštačku akumulaciju su, prema Pravilniku iz 1978. godine, primenjene opsežne mere zaštite po evropskim standardima sa tri zone sanitarne zaštite.
Prva je pojas od 10 metara od vode, koja je trebalo da bude ograđena, a pristup u nju dozvoljen samo službenim licima, druga je pojas od 500 metara od vode u kojoj se zabranjuje stambena izgradnja, upotreba hemijskih đubriva, tečnog i čvrstog stajnjaka, pesticida, herbicida i insekticida i čitav niz drugih zabrana i ograničenja i treća koja se odnosi na restrikcije i zabrane u čitavom slivu reke Gruže.
Ministarstvo zdravlja je 2008. godine donelo novi Pravilnik o sanitarnim zonama, koji je i danas na snazi i koji je precizniji i stroži od prethodnog iz 1978. godine, ali se ni na njega niko nije obazirao, pa je devastacija jezera nastavljena, a njegova realna slika je dijametralno različita od vizije predviđene pravilnikom.
Ko treba da brine o slivu akumulacije Gruža?
U martu ove godine Vlada Srbije je donela odluku o izradi Prostornog plana za područja posebne namene sliva akumulacije Gruža, ali nesavesni „investitori“ nastavljaju izgradnju, ne mareći za postojeće propise.
Ključni problem od formiranja jezera do danas je što se ono nalazi na na teritoriji opštine Knić, pa kragujevačka vlast nema nikakve ingerencije nad njim. Zbog toga su sve oči uprte u Vladu Srbije, od koje očekuju hitno rešavanje ovog problema, jer Kragujevac nema alternativu za Gružansko jezero i pitku vodu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom programu nužno ne izražavaju stavove grada Kragujevca koji je dodelio sredstva.
