Lokalnim samoupravama je u periodu 2018-2023. preko tekuće rezerve prebačeno više od 200 miliona evra – najčešće bez jasnog obrazloženja razloga, zaključak je Fiskalnog saveta.
Najčešće se kao razlozi za dodelu sredstava iz budžetske rezerve jedinicama lokalne samouprave navodi podrška za likvidnost budžeta ili realizacija infrastrukturnih projekata.
Od oko 26,5 milijardi dinara (oko 230 miliona evra) koji su od 2018. do 2023. iz budžetskih rezervi dodeljeni lokalnim samoupravama najveći deo, oko 20 milijardi dinara, je prebacivan bez adekvatnog obrazloženja, ocenio je u izveštaju Fiskalni savet.
Obrazloženja su, kako se navodi u dokumentu, najčešće opšte formulacije tipa „usled smanjenog obima prihoda“ ili „izvršavanja obaveza koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti“, bez ikakvih naznaka o tome za koje rashode, programe ili projekte će ta sredstva biti upotrebljena.
Tek manji broj rešenja o dodeli sredstava JLS iz tekuće rezerve bio je propraćen nešto detaljnijim obrazloženjima, iz kojih je moguće saznati njihovu krajnju namenu – npr. finansiranje investicionih projekata u oblasti zdravstva, školstva i lokalne infrastrukture (oko 4 mlrd dinara) i organizacija kulturnih manifestacija (oko 300 mln dinara).
Transferi pred kraj godine
Transferi jedinicama lokalne samouprave (JLS), tj. gradovima i opštinama, sa republičkog nivoa vlasti posredstvom tekuće budžetske rezerve bili su redovna pojava u prethodnom periodu – naročito pred sam kraj godine.
Analize na osnovu rešenja objavljenih u Službenim glasnicima i završnim računima pokazuju da je u periodu 2018-2023. upotreba tekuće rezerve za ovu namenu znatno varirala po godinama – bilo da je reč o broju rešenja, bilo o iznosu prebačenih sredstava. JLS je u 2018. godini prebačeno 3,6 mlrd dinara, u 2020. nešto ispod 1,5 mlrd dinara, da bi u 2023. ukupan iznos narastao na čak 7,4 mlrd dinara.
Fiskalni savet je ocenio da bi Zakonom o finansiranju lokalne samouprave trebalo precizno urediti dodatno finansiranje JLS, s obzirom da je prisutna značajna podrška lokalu iz budžetske rezerve.
Šta kaže Zakon?
Po Zakonu o budžetskom sistemu sredstva tekuće rezerve budžeta mogu se usmeravati na lokalnu samoupravu usled: „…smanjenog obima prihoda budžeta lokalne vlasti i drugih razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta lokalne vlasti, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti lokalne vlasti“.
Poslednji deo ove formulacija u velikom broju slučajeva doslovno se ponavlja u obrazloženju rešenja kojim se budžetska rezerva raspoređuje pojedinim lokalnim samoupravama – bez bilo kakvog dodatnog objašnjenja koji su konkretni razlozi njenog korišćenja, navodi Fiskalni savet.
To telo navodi i obrazloženja dodele sredstava pre 2019. godine, pre izmena Zakona o budžetskom sistemu, kada je jedini dozvoljeni razlog za odobravanje sredstava iz budžetske rezerve lokalnoj vlasti bio: „..usled smanjenog obima prihoda lokalne vlasti“. Pre 2019. velika većina rešenja za raspoređivanje budžetske rezerve jedinicama lokalne samouprave u svom obrazloženju imala samo tu jednu rečenicu. Međutim, Fiskalni savet ukazuje da su u 2018. jedinice lokalne samouprave ostvarile su oko 7% veće prihode nego u 2017. godini (realni rast od 4,7%), pri čemu su ostvareni javni prihodi na lokalu bili primetno veći i od onih koji su bili planirani Fiskalnom strategijom za tu godinu, a da je te godine doneto 18 rešenja o usmeravanju sredstava iz budžetske rezerve JLS s obrazloženjem da je došlo do smanjenog obima njihovih prihoda.
