Prema savremenim kognitivnim psiholozima (pre svega, po Danijelu Kanemanu i Amosu Tverskom, P. Sloviku i K. Stanoviču), koji proučavaju kako ljudi misle, prosuđuju i donose odluke, naš um radi na dva načina, na dva koleseka, u dve brzine. Ova dva tipa, dva režima rada mišljenja imaju različitu prirodu, različite ciljeve, funkcije, kao i osobene prednosti i nedostatke. Ova dva tipa mentalnih procesa, dva modaliteta mišljenja, Kaneman naziva Sistemom 1 i Sistemom 2. Ovaj velikan savremene psihologije nije kod nas još uvek poznat koliko zaslužuje, pa ga valja ukratko predstaviti.
Danijel Kaneman (rođ. 1934), izraelsko-američki psiholog, jedan je od najuticajnijih savremenih mislilaca i vodećih kognitivnih psihologa. Za svoja lucidna empirijska i teorijska istraživanja iz oblasti bihevioralne ekonomije dobio je 2002. godine Nobelovu nagradu za ekonomiju. Njegov najvažniji doprinos je u opovrgavanju pretpostavke klasične ekonomske teorije o racionalnoj ljudskoj prirodi i o razumnom ekonomskom odlučivanju ljudi kako bi maksimalno povećali svoju korist. Njegova kapitalna knjiga Misliti, brzo i sporo (2011), koja sažima njegove brojne radove, postala je bestseler u svetu i osvojila je više uglednih nagrada.
Donji um
Po Kanemanu, mentalni Sistem 1 predstavlja režim rada uma koji funkcioniše refleksno, asocijativno, automatski. Zahvaljujući donjem umu mi smo u stanju da spontano, u trenu opazimo strah, radost ili bes na licu osobe, da brzo odlučimo da li da bežimo ili se upustimo u borbu, da obratimo pažnju i hitro reagujemo na predmet koji se brzo približava ili na jak zvuk, na prijatan miris hrane ili na pojavu atraktivne osobe suprotnog pola. On pokreće i usmerava naše nagonsko i emocionalno, ali socijalno ponašanje (mada mi možemo misliti da smo odabrali partnera, prijatelja ili posao iz racionalnih razloga). Takođe, i kada vozimo bez razmišljanja po dobro poznatom, pravom i pustom putu, mi pustimo da automobilom upravlja donji um, a mi razmišljamo o poslu ili sanjarimo, baš kao da smo uključili automatskog pilota.
Njegove glavne karakteristike su:
Rano je nastao u evoluciji.
Rad mu se usmerava „odozdo“, iz nižih delova mozga (subkortikalnih).
Mentalne operacije su mu pod uticajem nagona i emocija.
Radi intuitivno, asocijativno.
Nezavisan je od kontrole viših mentalnih procesa.
Operiše brzo (u milisekundama).
Radi bez prekida, automatski.
Izvodi simultano više mentalnih procesa (opažanje, pažnja, sećanje).
Funkcioniše nesvesno, bez kontrole volje i svesti.
Radi lako, bez napora, bez mnogo truda.
Ne troši mnogo mentalne energije.
Sistem 1 ili donji um (Goleman) je osobeni kognitivni sistem (pažnja, mišljenje, odlučivanje) koji operiše neprestano (stalno je uključen), nagonski (u skladu sa nagonima i emocijama), intuitivno, u skladu sa urođenim programom važnim za opstanak. On, takođe, radi i mnoge naučene radnje, rutinski (pod uticajem ukorenjenih stečenih obrazaca ponašanja), odnosno u skladu sa stečenim, učvršćenim navikama. Donji um je u osnovi spontane pažnje. To je posebna vrsta fokusiranja (Goleman, Fokusiranje, Geopoetika, Beograd, 2015), usmerenosti mentalnih procesa na sadržaje koji su osobi značajni, privlačni, zanimljivi u određenom trenutku, dok se ostali zanemaruju ili opažaju u pozadini svesti. Ako šetamo ulicom i primetimo gomilu ljudi ispred neke prodavnice, mi ćemo nesvesno, spontano usmeriti svoju pažnju na ova zbivanja. Spontana pažnja, kojom upravlja donji um, predstavlja nevoljni kognitivni proces. Ona se bitno razlikuje od voljne, kontrolisane pažnje.
Mada mnoge greške u zaključivanju i u odlučivanju potiču iz rada ovog „brzopletog“, intuitivnog načina mišljenja, ne sme se zaboraviti da iz njega potiče i najveći deo onoga što radimo ispravno, posebno u situacijama važnim za opstanak, kada moramo hitro reagovati.
Gornji um
Gornji um je naziv za režim rada uma koji opisuje Danijel Kaneman kao voljni Sistem 2 za čije složeno funkcionisanje je potreban mentalni napor, usredsređenost i više vremena za razliku od donjeg uma (Sistem 1). Gornji um je složen i zahtevan kognitivni sistem, koji uključuje analitičko mišljenje, namernu, voljnu pažnju, nalaženje i reprodukciju zapamćenog, kao i naporno mišljenje.
On je odgovoran za logički ispravno zaključivanje i odlučivanje u složenim, teškim situacijama kada moramo doneti sudbonosnu razumnu odluku (koji fakultet upisati, koga izabrati za ženu/muža, za koji se posao opredeliti, u koje akcije uložiti novac itd.), „hladne glave“ (bez strasti i emocija), prevashodno na osnovu pažljivog, racionalnog odmeravanja valjanosti argumenata i mišljenja o posledicama.
Glavne njegove karakteristike su:
Nastao je kasnije u evoluciji.
Rad mu je usmeren „odozgo“, kortikalnim, prefrontalnim strukturama mozga.
Operiše svesno i voljno.
Uključuje se samo povremeno, kada je neophodna kontrola donjeg uma.
Troši mnogo mentalne energije.
Zahteva intelektualni napor i koncentraciju.
Operiše sporo i serijalno.
Nastoji da savlada rutinske navike i da kontroliše nagone i afekte.
Gornji um, za razliku od donjeg, operiše svesno, racionalno, obazrivo i zahteva energiju, planiranje, kao i kontrolu mentalnih procesa. On ima težak, nekad pretežak zadatak da savlada nagone i, katkad pogrešne, intuicije donjeg uma.
Mi se često poistovećujemo sa gornjim umom (sa onim „što mi mislimo da jesmo“), koji zna šta hoće, koji misli, donosi odluke i čini ono što odluči. Mada ovaj viši um samoljubivo umišlja da je on glavni junak u sopstvenoj životnoj priči i gospodar svoje sudbine, on zapravo često igra sporednu ulogu, ulogu lika koji samo naivno veruje da je glavni junak, a zapravo, glavni je donji um ili Sistem 1. (Kaneman, 2015). Naime, naizgled razumne odluke gornjeg uma, često su puke racionalizacije iracionalih nagonskih težnji ili afekata, koji dolaze iz pozadine, iz moćnog donjeg uma, čijeg rada nismo svesni.
Sve u svemu, naš um radi pomoću dva različita, komplementarna kognitivna sistema, koji se uglavnom skladno dopunjavaju.
prof. Žarko Trebješanin, psiholog
